ZBOG ČEGA SE KAZNENA POLITIKA POOŠTRAVA?
Najavljeno pooštravanje kazni sa elementima nasilja i u vezi sa drogom usledilo je dve nedelje nakon što je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu za izmene i dopune Krivičnog zakonika. Kako saznajemo, ova radna grupa pored uvođenja doživotnog zatvora za ubice dece razmatraće i uvođenja i doživotnu robiju i za krivična dela koja su do sada imala maksimalnu kaznu od 40 godina - terorističke napade, ubistva premijera... Pored toga, razmatraće se i kažnjavanje višestrukih povratnika. Naime, onaj koji počini isto ili slično krivično delo zbog kojeg je ranije odležao kaznu biće kažnjen oštrije. Pored toga, kazne će biti veće i za proizvodnju i stavljanje u promet droga, kao i za silovanje. Najbitnija novina biće i zabrana uslovnih kazni sudije više neće moći da daju uslovne kazne za prodaju droge za koja je predviđena kazna od tri do 10 godina.
Zbog čega je to tako?
Statistika Ministarstva pravde o presudama u 2017. godini govori sama za sebe.
NASILJE U PORODICI
Naime, u 2017. godini od ukupnog broja osuđujućih presuda za krivično delo nasilje u porodici, čak 63 odsto su bile uslovne osude. Štaviše, od ukupnog broja osuđenih na kaznu zatvora za ovo krivično delo najveći broj njih je osuđen na minimalnu kaznu. Tako je na kaznu zatvora u trajanju do šest meseci osuđeno čak 54 odsto nasilnika dok je kaznu zatvora u trajanju preko pet godina dobilo samo jedna osoba.
NASILNIČKO PONAŠANJE
Među osuđujućim presudama za nasilničko ponašanje u osnovnim sudovima opet dominiraju uslovne osude i to sa ubedljivih 70 odsto, dok je značajan broj sudova u apsolutno svim slučajevima izricao isključivo uslovnu osudu 100 odsto. Štaviše, tokom te godine primetan je i trend porasta broja izrečenih uslovnih osuda u odnosu na prethodni period. Među malim brojem osuda na kaznu zatvora, opet preovladava minimalna kazna do šest meseci zatvora i to sa 61 odsto. U višim sudovima za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi od ukupno izrečenih osuđujućih presuda 72 odsto su uslovne osude.
SILOVANJE
Za krivično delo silovanja, za koje je propisana kazna zatvora do 12 godina, sudovi u najvećem procentu izriču kaznu zatvora u trajanju do tri godine (35 odsto), zatim slede kazne od tri do pet godina (33 odsto). U 2017. godini zabeleženo je smanjenje odsto kazni koje se izriču u trajanju preko tri godine u odnosu na 2016 godinu.
DROGA
Kaznena politika za krivična dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisana je kazna zatvora od tri do 12 godina, čak 43 odsto svih izvršilaca ovog krivičnog dela je u 2017. godini osuđeno na kaznu zatvora do tri godine, a na kaznu zatvora od tri do pet godina 44 odsto. Ovo pokazuje da je procenat izrečenih kazni zatvora preko pet godina zanemarljiv. U osnovnim sudovima, za ovo krivično delo iz stava 2, za koji je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, čak 61 odsto svih izvršilaca ovog krivičnog dela je u 2017. godini je dobilo uslovnu osudu. Samo 25 odsto je bilo osuđeno na kaznu zatvora, pri čemu je najveći broj njih 54 odsto dobio kaznu zatvora ispod zakonskog minimuma, tj. do šest meseci zatvora.