Da se operiše školu zdrav
STANIŠIĆA (14) IZ NIŠA
nije ni video dobro pa smo mu mi čitali. Jedanput mu pročitam tekst, a on odmah zapamti. Mogao je da bude šta hoće. Voleo je geografiju, istoriju, da igra šah. Išao je u školu prilično redovno, osim kada mu se u zadnje vreme pogoršalo stanje. Iz škole uvek su imali razumevanja - priča Nenad.
Upravo zbog toga je Andrijinim drugovima i drugaricama iz odeljenja VII/4 u OŠ „Ivo Andrić“jako teško pala vest da njega više nema. Andrija je bio odličan učenik i jako bistro dete. Majka je insistirala da on nema neki poseban status niti je bilo potrebno. Nije mogao da se bavi sportom, ali je i tu želeo da učestvuje. Bio je prihvaćen od sve dece. Od kada sam ga dobio kao đaka govorim da je njegov osmeh takva pobeda duha nad telom - podelio je s nama razredni starešina.
On kaže da je u njemu video veliki potencijal.
- Ja sam se nadao da će se baviti nekim računarima pošto je bio tako bistar. Drugovi mu jesu pomagali, ali njemu pomoć zapravo nije bila toliko neophodna. On je bio borac, ko je naučio da živi sa svojim deformitetima priča razredni.
I učiteljica Zorica Dimitrijević pamti Andriju kao dečaka punog života.
- Svi smo se potresli kada smo čuli. Nadala sam se - ne to nije bio Andrija. Mogli ste da vidite deformitet koji je imao, ali na njegovom licu nije bilo ni traga od bolesti, naprotiv - kaže Dimitrijevićeva.
Kako saznajemo, telo dečaka je po nalogu tužilaštva upućeno na obdukciju. Termin sahrane još nije poznat.