Politka ubija hicem u leđa
Prošlog januara situacija na Kosovu bila je užasna. Razgovori Beograda i Prištine bili su prekinuti, tenzije svakodnevne, minuli lokalni izbori samo su naglasili očajnu situaciju i jaz između Srba i Albanaca. Sve u svemu činilo se da klima teško može biti gora, ali „godina odluke“(kako je 2018. lažno predstavljana) tek je počinjala - nadali smo se da će njen kraj doneti makar više optimizma, ako već ne i konkretne pozitivne pomake.
A onda je ubijen Oliver Ivanović.
Ivanović je prethodnih decenija, baš kao i njegovi sunarodnici sa KIM, preživeo izrazito komplikovane, stresne, situacije koje više nalikuju horor filmu nego životu prosečnog Evropljanina s kraja XX i početka XXI veka. Preživeo je bombardovanje i egzodus Srba praćen masovnim zločinima; preživeo je iživljavanje Albanaca početkom dvehiljaditih, u ranim fazama formiranja „države“. Osim ovih opštih okolnosti, Ivanović je preživeo i višegodišnje (sulude) optužbe za ratne zločine, pritvore, zatvore, nekoliko štrajkova glađu, činjenicu da mu sin odrasta bez oca, a onda i ljagu nepravedne presude za pomenute zločine, koju ni Albanci nisu mogli da ne osude.
# Ivanović nije preživeo politički angažman - to je sve što bez sumnje znamo o ubistvu.
Jedino što Ivanović, izgleda, nije mogao da preživi je sopstveni politički angažman.
Jer lider kosovskih Srba nije ubijen, recimo, nakon svađe oko međe sa komšijom ili, na primer, u kafanskoj tuči, zbog dugova, od zalutalog metka, greškom ili u bilo kojem drugom izmišljenom scenariju. Oliver Ivanović ubijen je zbog posla kojim se bavio, zato što je zastupao svoje političke stavove, zato što je na temelju tih stavova organizovao ljude u svom mestu i širom Kosova, zato što je svojim političkim delovanjem nekom smetao.
Taj fakat najužasniji je deo priče o zločinu koji je obeležio 2018. godinu, prvo političko ubistvo na području Balkana još od 2003. godine i ubistva Zorana Đinđića. To da neko na ovim prostorima i dalje ima dovoljno snage da ubije političkog lidera, izazove opštu paniku i nestabilnost, i onda (najmanje) godinu dana izbegava hapšenje i pravdu - to je horor koji živimo. To je zemlja u kojoj je Oliver živeo, to je zemlja koju je uzalud pokušao da promeni.