Vraćamo milionske dugove Tita i Miloševića

Srbija će do kraja godine morati da plati čak 230 miliona evra za kredite uzete u vreme bivše SFRJ. Vraćaćemo dugove Pariskom klubu, Svetskoj banci, ali i Kuvajtu i Kini, saznaje “Blic”.

I ove godine građani Srbije moraće da plaćaju ceh udobnog života, dobrih plata i jeftinih kredita iz vremena vladavine Josipa Broza Tita, ali i vladavine Slobodana Miloševića. Kako saznaje “Blic”, narednih meseci na naplatu nam stižu krediti koje su od evropskih i svetskih finansijskih institucija tokom sedamdesetih i osamdesetih godina uzimali tadašnji premijeri Milka Planinc i Veselin Đuranović. I to nije sve jer će Srbija do kraja 2019. morati da otplati i kredite koje je 1989. od Kuvajta pored Milke Planinc uzimao i tadašnji premijer Branko Mikulić, ali i kredit koji je od Kine 1999. uzeo Mirko Marjanović, premijer Slobodna Miloševića.

- To sve ove godine zajedno će nas koštati tačno nešto više od 230 miliona evra, a cena nije mala, kamata je bila fiksna i za pojedine kredite je iznosila skoro sedam odsto. Prethodnih godina u proseku smo vraćali po oko 250 miliona evra godišnje, a prošle godine čak 340 miliona. I pored toga, ali i pored činjenice da je Srbija nedavno počela da prevremeno otplaćuje stare dugove, ostale su velike obaveze. Krajem aprila 2018. Srbija je otplatila sav dug prema Londonskom klubu, a godinu dana ranije u celosti smo izmirili i obaveze prema Evropskoj investicionoj banci, odnosno Evropskoj uniji - kaže naš izvor.

U Narodnoj banci Srbije

potvrdili su za “Blic” da država u ovoj godini mora da otplati nešto više od 202 miliona evra dugova iz perioda sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka.

- To su obaveze prema Pariskom klubu od 133,29 miliona evra i prema Svetskoj banci (IBRD krediti) od 69,07 miliona evra. S druge strane, obaveze prema Londonskom klubu od 153,64 miliona evra, koje su dospevale do 2024, otplatili smo u celosti, i to zbog odličnih rezultata na fiskalnom planu i suficita budžeta. Na ovaj način, pored smanjenja

javnog spoljnog duga, poboljšana je i valutna struktura javnog duga, imajući u vidu da su ove obaveze bile u američkim dolarima. Takođe su smanjena i plaćanja po osnovu kamata za naredne godine, s obzirom na visoku kamatnu stopu koja je iznosila 6,75 odsto - navode u Narodnoj banci za “Blic”.

U centralnoj banci dodaju da po osnovu starih dugova Srbija redovno otplaćuje i obaveze prema Kuvajtu i Kini, koje iznose 20,24 miliona, odnosno 8,72 miliona evra. Ove obaveze reprogramirane su 2009, a odnose se na dugove nastale između 1984. i 1989. u slučaju Kuvajta, odnosno 1999. godine u slučaju Kine.

Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da je Jugoslavija bila minimalno zadužena do 1978. godine.

- A onda je na skupu političara i ekonomista u jednoj skandinavskoj zemlji poručeno da Jugoslaviji treba dati povoljne kredite i tako joj oslabiti poziciju. Vrlo brzo u narednih pet godina Jugoslavija je uvećala spoljni dug sa oko sedam milijardi evra na 18 milijardi - objašnjava Kovačević za “Blic”.

Krediti su prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija... Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih naši radnici su odlazili na rad u inostranstvo, pa se u zemlju slivalo dosta novca i od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Tada se krenulo sa zaduživanjem.