Stari dugovi i nove generacije

Srbija je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina zaduživala šakom i kapom - samo od Londonskog kluba poverilaca uzeli smo oko četiri milijarde evra, Pariskog kluba dve i po milijarde, Svetske banke dve milijarde... Od 1978. do 1983. godine dug Srbije se povećao sa sedam milijardi evra na čak 18 milijardi. Krediti su trošeni na podizanje standarda, povećanje plata i penzija, niske kamate i dugoročne zajmove. U to vreme republike SRFJ su imale mogućnost da se samostalno zadužuju. Srbija se, dakle, sama odlučila na, ispostavilo se, pogubne milijarde. Hrvatska se istovremeno zadužila za tek nešto više od milijardu evra, Slovenci za minimalnih 500 miliona.

# Pitanje je da li se novih generacija treba setiti samo kada vladama ide loše

I ne bi tu bilo ništa sporno da je Srbija obaveze prema kreditorima otplatila na vreme i da građani Srbije i danas (posle gotovo četiri decenije) ne otplaćuju ceh udobnosti i bezbrižnosti iz perioda Josipa Broza Tita. Samo ove godine na naplatu nam dolazi više od 200 miliona evra, a prošle godine, budžetska kasa kojoj je bio potreban svaki dinar, iz istog razloga je stanjena za više od 300 miliona. I tu nije kraj, jer ćemo kredite Titovih premijera Milke Planinc i Veselina Đuranovića plaćati i dalje

Više je pitanja. Zašto Srbija svoje obaveze nije otplaćivala od maja 1992. do aprila 2002. Još važnije je zašto se u dobra vremena nije razmišljalo hoće li doći kriza, sankcije i godine kada će biti nemoguće otplaćivati milijarde. I konačno, da li se novih generacija treba setiti samo kada vladama ide nizbrdo ili o naslednicima treba razmišljati kada je kasa puna.

Hrvatska je Pariskom klubu otplatila poslednju ratu od 192 miliona dolara 2008, a Londonskom klubu ratu od 78 miliona godinu dana kasnije. Susedi su u celosti otplatili i stari dug koji prema Svetskoj i Evropskoj investicionoj banci. Još odgovorniji u otplati državnih zajmova bili su Slovenci. Poslednju ratu od 525 miliona dolara oni su isplatili 1995.