Njegov je opus kulturno dobro
„Svaki čovek koji se usudi da misli ima Hamleta u sebi”, govorio je Nebojša Glogovac.
Danas se navršava godinu dana od kada veliki umetnik, genijalni glumac Nebojša Glogovac nije više sa nama. Ostavio je briljantan trag, umetnički, ljudski...
Pomenutu rečenicu kazao je govoreći o svojoj naslovnoj roli u predstavi “Hamlet”, koju je po čuvenom Šekspirovom delu režirao Aleksandar Popovski, a koja je premijerno izvedena 17. septembra 2016. godine. Predstava je bila izvrsna, Hamlet u zrelim godinama maestralan, postavka Popovskog umetnički snažna i aktuelna.
Za tu je rolu dobio i prestižnu nagradu “Miloš Žutić”. Petočlani žiri je u obrazloženju istakao: ”U slučaju ove sasvim originalno zamišljene i ostvarene uloge žiri je zaključio da je glumačko postignuće Nebojše Glogovca izuzetno i kao individualan umetnički čin i kao temelj celine predstave. Svesno potčinjavanje zadatku i istovremeno samosvojnost duboko proživljene i celinom svoga glumačkoga bića otelotvorene sudbine princa Hamleta, najviši nivo glumačke tehnike i zaigranost do samozaborava krase igru Nebojše Glogovca (i) u ovoj ulozi i čine je ne samo vrhunskim glumačkim rezultatom, već i neizrecivim iskustvom za gledaoca. A neizrecivo se, kako kaže Tarkovski, ne može zaboraviti.”
I ne može...
Za tu ulogu i za sve ostale uloge na sceni i na malim i velikim ekranima dobio je i “Dobričin prsten”, naše najveće glumačko priznanje koje
Glogovac je posthumno nagrađen našim najvećim glumačkim priznanjem, „Dobričinim prstenom“, za životno delo
Udruženje dramskih umetnika dodeljuje za životno delo. Posthumno, po odluci Presedništva Udruženja dramskih umetnika Srbije.
Uz briljantne role odzvanjale su i odzvanjaju i njegove reči i misli. Primerice, o pomenutom Hamletu pred premijeru rekao je i ovo: ”Biti il‘ ne biti u našem čitanju i postavci je: biti - znači raditi, boriti se, delovati protiv nepravde, protiv sistema koji melje, ili ne biti, to jest savijati kičmu, pristajati, živeti dosadan život, kao hrčak beskonačno vrteti točak dok piramida raste. Biti - misliti svojom glavom, ili ne biti - tj. dozvoliti da drugi misle umesto tebe i bezuslovno
to prihvatati. Sistem uvek, i u Šekspirovo vreme i pre njega i posle njega, uvek manipuliše pojedincima, pravi pritisak. Samo je ranije, rekao bih, to bivalo zakamuflirano. Danas je potpuno ogoljeno i opet funkcioniše gotovo nepogrešivo. Neverovatno!”
A o glumačkoj i umetničkoj veličini Nebojše Glogovca Gorčin Stojanović, između ostalog, kaže: “Sublimirajući u svoje glumačko, dakle ljudsko biće nedaće našeg neposrednog sveta, upijajući strašću, a bogateći svešću, uzdižući ih snagom umetničkog izraza na tragičan nivo, u ogromnoj većini svojih i filmskih i pozorišnih uloga Nebojša Glogovac napravio je glumački opus koji je ne samo najsjajniji odsev svog doba nego i trajno kulturno dobro, civilizacijska činjenica, epohalni trenutak uhvaćen u ćilibar umetničke snage. (...) Nebojša nije igrao tek bilo šta, niti na bilo kakav način. Samozahtev za istinitošću, odsustvo svake artificijelnosti bez unutarnjeg pokrića bez obzira na stupanj teatralnosti igre u odabranom načinu, partnerstvo i pobratimstvo lica na sceni, a u svemiru, taj tinovski tamni sjaj ljudskosti, ta svest o protivrečnostima bića i onog što ono u sebe prima i daje, to je bila u isti mah nedokučiva i tako blisko prisutna tajna glume Nebojše Glogovca.“