Pred Skopljem teški izazovi
SEVERNU MAKEDONIJU NA PUTU KA NATO ČEKAJU
Nedelju dana nakon što su sve zemlje članice NATO potpisale Protokol o pristupanju Severne Makedonije tom savezu, Skoplje je prvi put imalo svoju stolicu na sastanku ministara odbrane Severnoatlanskog saveza.
To, ipak, i dalje ne znači da je ta bivša jugoslovenska država postala član. Do tog statusa deli je nekoliko koraka, ali ni tada se severnomakedonska NATO priča ne završava.
GODINU DANA DO ČLANSTVA
Da bi Severna Makedonija postala punopravni član najvećeg vojnog saveza na svetu, sve zemlje članice moraju da ratifikuju Protokol u svojim nacionalnim parlamentima.
Prva je to učinila Grčka, zatim Slovenija, a treći parlament u kojem će se to dogoditi (prema najavama, juče u toku dana) je Albanija. To znači da je Skoplju do punopravnog članstva ostalo da još 26 parlamenata zemalja članica potvrdi taj dokument. Pitanje na koje niko sa sigurnošću ne može da odgovori je kada će se to dogoditi.
- Nisu svi parlamenti NATO saveznika podjednako brzi. Ako se vodimo iskustvima iz prošlosti, možemo očekivati da proces ratifikacije protokola o pristupanju Skoplja potraje 12 meseci. Naša očekivanja su da bi Severna Makedonija mogla da postane punopravni član do sledećeg proleća – rekao je zvaničnik NATO na jednom od brifinga na marginama sastanka ministara odbrane.
Makedonska ministarka odbrane Radmila Šekerinska nije želela da komentariše ovaj rok, rekavši samo da „Skoplje želi da to bude što pre“. Iako, kako se moglo čuti u Briselu, političkih prepreka za ratifikaciju zasad nema, ukoliko taj proces zaista potraje godinu dana, to znači da se neće ostvariti tvrdnje koje su prethodnih dana kružile regionalnim medjima da će Severna Makedonija postati punopravni član NATO do samita krajem godine u Londonu. MESTO ZA STOLOM I TRI KLJUČNE OBLASTI REFORMI
Ipak, Skoplje neće morati predugo da čeka da se uključi u aktivnosti Severoatlanskog saveza. I do sada je bilo aktivne saradnje u okviru KFOR-A, a od prošle nedelje, kada su sve članice potpisale Protokol, Severna Makedonija učestvuje na skoro svim sastancima na poziv.
- Do punopravnog članstva Skoplje neće imati pravo glasa, ali učestvuju u raspravama, mogu da postavljaju pitanja, njihov glas se čuje. Cilj je da vide šta će se od njih očekivati kada budu punopravan član. Zato nam je važno da ih uključimo u naš rad – rekao je zvaničnik NATO. Upravo to se dogodilo na prvom ovogodišnjem sastanku ministara odbrane NATO. Radmila Šekerinska bila je prisutna, što je ocenjeno kao dokaz da se, iz političke perspektive, stvari pomeraju napred.
Ono što ostaje su reforme, što je proces koji i dalje traje i trajaće u budućnosti. U prilog tome govori i program nastavka reformi na koji se Severna Makedonija obavezala pre nego što je potpisala Protokol o pristupanju.
- Za NATO tri ključne oblasti koje ćemo nastaviti da pratimo su vladavina prava, reforme u oblasti odbrane da bismo bili sigurni da je zemlja spremna da se u potpunosti integriše u NATO strukturu i treća oblast su obaveštajne službe, jedna od najtežih i najosetljivijih. Reforme u sve tri oblasti dobro napreduju, a mi ćemo sa vladom u Skoplju nastaviti da radimo na tome – rekao je zvaničnik NATO.
Kako je rečeno, u nared-
nom periodu „nekoliko timova NATO nastaviće da dolaze u Skoplje i u ostatak zemlje da se uvere da je sve spremno za ulaz zemlje u Severnoatlanski savez kako sa tehničke, tako i sa pravne strane“.
Pitanje o kojem se takođe diskutovalo u Briselu jeste i koliko će vremena imati Severna Makedonija da podigne nivo izdvajanja za vojsku na dva odsto nacionalnog BDP-A, što NATO traži od svojih članica.
- Severna Makedonija ima isti vremenski rok kao i sve ostale članice, što je 2024. godina. Dogovor koji smo postigli 2014. na samitu u Velsu je da će svi postići taj cilj u narednih deset godina od tog samita. To očekujemo da ispuni i Severna Makedonija – rekao je NATO zvaničnik i dodao da je Skoplje od kada je došla nova vlast povećalo izdvajanja za vojsku.