O zapovestima i padu

Povodom otvaranje izložbe radova Kristina Pirković 20. februara u 19 časova u Galeriji ULUS

SLIKARKA KRISTINA PIRKOVIĆ

je verna osnovnom slikarskom postulatu - potpunoj posvećenosti onome u šta veruje - a prenosi posmatraču. Iako njena umetnost počiva na čovečnosti i realnom, ona je zapravo putovanje u onostrano, lišeno svake potrebe prikazivanja iluzije i lepote, traganje za duhovnim koje se ogleda kroz precizne, uglavnom monohromatske crteže. Ali, oni nisu samo krokiji, već autonomna likovna dela i, u poslednjem ciklusu “O zapovestima i padu” uljane slike, smirenog kolorita.

Stari zavet Biblije uvek je bio značajna inspiracija za autore iz različitih polja stvaralaštva, a strepnja kako likovno interpretirati Deset Božjih zapovesti - jednu od okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske religije, koje kriju opšteljudski principi važni za ljude svih vremena - čini poslednji ciklus ove mlade umetnice. To nisu direktni citati, već nova čitanja, nove interpretacije Starog zaveta, apokaliptične vizije božanskog zakona “Dekaloga”, koji kao zakon prirode ima vezivnu snagu, u jednakoj meri, čak i za one koji ne prihvataju Otkrivenja: ne ubij, ne čini preljubu, ne kradi, ne svedoči lažno na bližnjega, poštuj svoju majku i oca…

U pitanju su naoko statična i svedena likovna dela, zagasitih boja - gde je vreme stalo, a vladaju umbra i siva, u teskobi koja nas pritiska, s naizgled jednostavnom ikonografijom. U tim pročišćenim kompozicijama prikazana je težnja ka individualnoj fizionomiji protagonista. U prvom planu su ljudi apostrofiranih ekstremiteta: oni su i osuđeni i sudije, prognani i poželjni, pate i nadaju se, pravda je slepa, a vernost prisutna. Ovaj dualizam ogleda se i kroz bestijarijum crnih bića koja mogu da budu i psi nekad pitomi, nekad nakostrešeno vrebaju iz prikrajka, a njihova pojava je podsećanje na snoviđenja. Ove redukovane, neorenesansne scene u drugom planu prati - ogoljeni pejsaž, koji doprinosi nelagodnoj i melanholičnoj atmosferi ambijenta.

Drugi, ne manje bitan momenat ove izložbe je prožimanje umetnosti, odnosno slikarstva, poezije i filma. Naime, Kristina Pirković je u nekoliko likovnih dela uspostavila sopstveni slikarski dijalog s poezijom Brane Petrovića, Miloša Crnjanskog i Čezara Pavezea. “Doći će smrt i imaće tvoje oči“, kaže Paveze, a Kristina, u istoimenom naslovu jednog dela, uvodi nas u apokaliptičnu kompoziciju mirnog kolorita sa akcentovanom crvenom... gde je objedinjeno savremeno i renesansno, kroz prigušeni krik ljudi naglašenih očiju. Patnja koju nosi “Dekalog“(kao i istoimena serija od deset epizoda poljskog autora Kšištofa Kješlovskog), preneta u moderan likovni jezik, kroz metavremenske prikaze ljudskih slabosti i grehova... okosnica je najnovijih radova Kristine Pirković.

I prethodni ciklusi mlade umetnice, koji su specifična reminiscencija na majstore kvatročenta, bave se sličnim pitanjima i nedoumicama. Antipodi, stalno prisutni u stvaralaštvu Kristine Pirković - melanholija i uzbuđenje, nenametljivost i brutalnost - fascinantan su i uznemirujući mikrokosmos ove umetnice. Ta svojevrsna poezija strepnje može da se čita kroz samo jednu misao - Kristinino slikarstvo je unutrašnji prostor sveta.