„On je za mentalno posmatranje“
Tim rečima je književnik Igor Marojević u oktobru 2017. upozorio javnost na Miroljuba Petrovića i rekao mu to u lice. Milomir Marić više nije stendap komičar
TEK NAKON SMRTI Marjana Batovca (marta 2018) i Slavča Petrova (januara 2019) koji su se uzdali u lekarska umeća Miroljuba Petrovića, javnost, a valjda i tužilaštvo, počeli su da uzimaju za ozbiljno ovog doktora-kursadžiju. Doduše, osumnjičen je i ranije, februara 2018, ali korporativno: obuhvaćen je krivičnom prijavom protiv 43 antivakcinarke i antivakcinara. Taj pravoslavni kreacionista je ipak još na slobodi, iako i dalje agresivno dejstvuje, npr. svežim pretnjama beogradskim demonstrantima da će s nekom paravojskom u krajnjem slučaju na ulici uzeti pravdu u svoje ruke i, nešto ranije, sestri jednoj od svojih žrtava, da će na njenoj porodici primeniti zakon Leke Dukađinija. Samo se možemo nadati da je broj ljudi unesrećenih umećima samozvanog sveznadara konačan, jer još je onih koje je stručno – li – lečio. Pošto sam nakon javnog susreta sa gospodinom takođe imao neprijatnosti, mada nesravnjeno sitnijih u odnosu na pobrojane, biću slobodan da se osvrnem na svoje upoznavanje s njim, kao i na neke pomalo dramatične posledice.
Odavno sam izbacio televizor iz kuće: ne bih u nju tek tako da puštam glupost. (Za nešto što je nedavno prikazano a vredno je pažnje, uglavnom saznam pa prilog potražim na Jutjubu.) Ovde je donekle bitno da godinama nemam TV samo stoga što kad upoznajem
Miroljuba Petrovića, oktobra 2017, ne znam ko je. Susret se dešava u televizijskom studiju uz prenos uživo, nisam obavešten da s nekim gostujem i ko bi to bio, no program počinje i gospodin se predstavlja izjavama poput: „O ženama brineš kô o cveću a da ne ti njima donosiš cveće. I onda ženu kad tako ispoštuješ, posle ti žena ljubi ruku.“(https://www.youtube.com/
watch?v=siyzvdee4pe&t=3s, 0.500.6), „ove ateističke, kako ih ja zovem goveđe škole” (8.47-8.49), „nema budale dok školu ne završi“(8.55-8.56), „kad sednem ovde sa guslarima, to možeš da sediš pet dana i pet noći i da ne jedeš i ne piješ kol’ko se duhovno nahraniš pametnim pričama“(13.18-13.25). Reagujem i sledećim rečima: „Ovo što je pričao gospodin, to nema veze sa životom i mozgom“(15.4415.45). Lik traži spas kamere do kog će se podignuti ako se svetla upere na moj duks jer na njemu piše
Sex Pistols. Pitam ga šta znači Sex Pistols i kaže: „Evo, svi koji gledaju znaju šta je Sex Pistols... Ništa, to su neki vanzemaljci“(16.18-16.23). „Ovaj čovek nema veze s mozgom i ništa ne zna“, reagujem prostodušno (16.26-16.28).
Da je posredi osoba za mentalno posmatranje, konstatujem ne jedanput u prilogu (npr. 16.56, 17.00). Ali Petrovića toliko uzbuđuje saznanje da su Sex Pistols ključna grupa jednog muzičkog pokreta iz druge polovine 70-ih, da ignoriše kvalifikacije i pita me, per tu, da li sam stvarno za to da pređemo s gusala na pank, za koji prethodno napominje: „To je satanizam, brate“(16.30). Voditelj i autor emisije vično ubacuje poreklo u parodiju dijaloga i Petrović razrađuje: „Marojević, čuvena familija!? I ti, Marojević, prešô u pankere“i zaključuje: „Auuuuu!“(17.01-17.06). „Odakle je familija, ako je čuvena?“, pitam (17.09-17.10). Kaže da je to čuvena familija iz srpske Crne Gore i pitam iz kog mesta CG, a on veli da ne zna sad tačno. (17.1117.15). „Čovek nema pojma o panku, čovek nema pojma o Crnoj Gori, čovek nema pojma ni o čemu i vi ga slušate? Bravo, pametni ste“, svodim (17.15-17.22).
Na kraju emisije, voditeljka govori o romanu Prave Beograđanke. Lik u nameri da nešto obrazloži smesom galame i ukazivanja na spoljašnjost uzima primerak knjige koji bih inače da poklonim publici, izgovara naslov dela, pokazuje koricu, ali pre no što se emisija prekine uspeva da izgovori još samo „cigare“. Tako u završnim – povlašćenim – trenucima priloga nesvesno, kako bi inače, pravi reklamu
Pravim Beograđankama. (Kao i duvanu, a protivnik je i njegov.)
Može se naslutiti da je idolov trapavi PR gest jedan od eventualnih razloga za većinu od 323 komentara ispod klipa, koju čine gorljive reakcije njegovih fanova na moju neznatnost. Možda je u pitanju i to što sam, tada, upozorio da je Petrović čovek za posmatranje. Tek, miroljubitelji su me nazvali raznim pogrdnim pridevima i imenicama, mada je bilo i nehotično komičnih, ali su dali i obaveštenja odn. uputstva za prikladan tretman: „pod mac satanistu“, „Auuu Igore kod Peranovica na lecenje odma“, (oba predloga višestruko varirana), „pući će ti crna pogibija...“, „Е за овакве (...) треба радикално“, „kad te nadjemo pic-
Samo se možemo nadati da je broj ljudi unesrećenih umećima samozvanog sveznadara konačan, jer još je onih koje je stručno – li – lečio
ku cemo ti slomiti“, „Tog Igora treba staviti u dzak pa udri motkom dok ne crkne!“. Broj onih što su se stavili na stranu moje neznatnosti rastao je što nadrilekar ima više problema sa zakonom a manje sa savešću. Neki od mojih pređašnjih pristalica u komentarima, dobijali su od zapenušalih „dr”-ovih fanova uvrede, pa i pretnje batinama. S druge strane, u gnusnom kontekstu je pomenuta i moja porodica u širem smislu, te sam razmišljao da slučaj prijavim policiji za visokotehnološki kriminal, bez obzira na to da li reagovali ili, kako bih očekivao, ne. Ali za to nisam imao vremena, a ionako sam na istom mestu poručio, između ostalog: „Imenom i prezimenom: junačka bagro koja preti iz čopora, umirem od straha.“Uostalom, nije to prvi put da mi se dešava, ali nikad toliko kao dotičnom prilikom. (Naravno da sam i u pređašnjim navratima jednako umirao od straha, evo ne znam kako sam živ 8-)
U kojoj emisiji se sve to desilo? Kada odgovorim, najčešće pitanje finijeg sveta bilo bi, ili jeste, šta ćeš/ ćete tamo, a upiti sličnog sadržaja mogli su se naći i u komentarima. Posredi je jutarnji program
TV Happy, koji sam nekad doživljavao mogućim poligonom subverzije. Premalo je valjanih medija u Srbiji i u onima goreg ukusa, ali gledanijima, po mom skromnom ubeđenju, čovek može opravdati učešće ako s vremena na vreme izvede subverziju, jer ona je na neki način možda korisna izvesnom profilu povremene publike tog kanala, a i ponekom iz mejnstrima, jer na televiziji mogu da vide nešto radikalno drugačije. Pritom subverzija zahvata i način da svoju prozu koja je po mnogo čem alternativna pridobijem za pojedine od takvih gledalaca. No subverzija zahvata i direktne kritike nekada kritičnom Mariću: domaćina sam pitao, između ostalog, da li je tačno da je nagovarao neke voditelje da izgovaraju što manje padeža i on je priznao da jeste (https://www.youtube.com/ watch?v=fz1siso-uze&t=3s, 1.382.00). Kad je u istom tom prilogu iz maja 2018. šaljivo predložio: „Ako smanjimo na četiri padeža ili manje, možda će nas primiti u EU“(3.02-3.07), rekao sam: „Ti bi mogao da sprovedeš tu jezičku reformu preko svojih emisija, a imaš i ove goste koji ne koriste svih sedam padeža“(3.17-3.24), a kad me pozvao u „Ćirilicu“ne otkrivši mi sagovornike, uglavnom teoretičare zavere, čekao sam priliku da kažem:
„Emisija je na izrazito niskom civilizacijskom nivou i prevazišao si sebe u tom smislu“(https://vimeo.com/131119515, 0.10-0.16) i izlazak iz studija okončao rečima: „Ali ti si kriv jer ti praviš takav ambijent da bi se zabavio, mene ti zabavljaš, ali sve ovo ne znam koliko je zabavno, ja se nadam da smo se svi zabavili večeras i svima vam želim sve najbolje“(1.41-1.52).
U aprilu 2015. u „Danasovoj“rubrici „Čitam. Slušam. Gledam“Marić veli: „Digao sam ruke od knjiga“; „Iskvario sam ukus sa klasičnom muzikom pa slušam kako pevaju u Parovima“, „(Gledam, op. M. I.) samo Parove. Neobrazovan sam za polusvet (...)“. OK, ovo je i ironičan i autoironičan iskaz, ali je u isti mah sarkastičan, jer ga daje neko ko je u poziciji moći i javno šteti, a tek će. U „Ćirilici“od 4. 2. 2019, na opasku predsednika Srbije i vladajuće partije: „Recimo, vi kažete: ’Ja sam simpatizer SNS-A’, svi znaju da niste, ne brinite“(https://www.youtube.com/
watch?v=vwkxj9fsnmq, 54.2254.26), Marić odgovara: „Slušaj, nemoj da vređaš, ja već godinama glasam za SNS“(54.30-54.34).
U jednoj „Ćirilici“iz 2014, gde sam nastupao sa Jelenom Milić i Brankom Rosićem, nazvao sam Marića najboljim stendap komičarem u Srbiji. Međutim, stvari prestaju da budu iole smešne u trenucima krajnje pojačanog državnog intervencionizma u medijima, zahuktavanja crno-bele političke podele i premetanja, po mnogo čem sudeći u zločince, ljudi kao što je Miroljub Petrović, koje je promovisao glodur Happy TV-A; u trenucima kad potonji u „Ćirilici“razuverava predsednika da nije njegov birač. („Stvarno? Počastvovan sam ako je to istina. Hvala, hvala na glasu“, zahvaljuje mu Vučić /54.3454.38.) U takvim trenucima više tu nema ič mesta ni za kakvu subverziju. Mariću preostaje samo da sistemskim zaglupljivanjem biračke publike putem forsiranja paralelne, polupsihotične stvarnosti u kojoj razumu više nema mesta, kao ni razlici između struke i nadrilekarstva i ugleda i zloglasnosti, što tešnje uhlebi sebe uz vladajuću strukturu za koju je priznao da glasa a kojoj to zaglupljivanje vrlo odgovara. Za takav mu je eksperiment sve potrebnija književna, filmska, muzička i, uopšte, publika ukusa poput onog kakav je u „Danasu“2015. izneo kao svoj. Stoga je taj njegov iskaz bio ne samo (auto)ironičan i sarkastičan, nego i samrtno ozbiljan.
U kojoj emisiji se sve to desilo? Kada odgovorim, najčešće pitanje finijeg sveta bilo bi šta ćeš tamo. Posredi je jutarnji program TV Happy, koji sam nekad doživljavao mogućim poligonom subverzije