Ova Zvezdina igra nedovoljna za Kup
Rivers, srpski pasoš, Teodosić, termin finala... O svemu se pričalo, samo ne o igri.
Ako su igre u Top 16 fazi Evrokupa bile poziv za pomoć, onda je nemoguće da ih niko na Malom Kalemegdanu nije čuo. Svi simptomi su se jasno videlo i samo je trebalo da se donese dijagnoza Zvezdina igra nije dovoljno dobra da se osvoji Kup.
Međutim, utisak je da su crveno-beli ostali bez trofeja i pre dolaska u Niš. Transfer saga oko Kej Si Riversa je sigurno uticala na raspoloženje košarkaša kojima je iskusni Amerikanac direktan konkurent za mesto u timu. Ako se već znalo da Rives neće biti spreman za finalni turnir Radivoja Koraća, onda je sa potpisivanjem trebalo da se sačeka. Iz poštovanja, bar.
Zatim je dobar deo pozitivne energije odnela i priča o tome da li će Odžo ili Regland dobiti srpsko državljanstvo. Sa druge strane, Partizan je bio brži i konkretniji i Pejdž je dobio potrebne papire. Pejdž, kao stranac ili domaćin, isti je to igrač u razmaku od nekoliko dana, ali osećaj da ste nadmudrili večitog rivala je često važniji od krajnjeg rezultata.
Na sve, čaršija je počela da sanja o Milošu Teodosiću u Zvezdinom dresu. Realno koliko i da Srbija sutra uđe u Evropsku uniju, u klubu nisu demantovali vest, već su navijače podsetili da je “Teodosić obećao da će jednog dana biti crveno-beli”. Jednog dana možda, ali pred Kup, svakako ne.
I sve ovo dogodilo se pre nego što je ekipa kročila u “Čair”. Novi signal koji se video iz aviona je bio meč sa Dinamikom. Da postoji kosmička pravda, Milan Tomić i košarkaši bi već u petak krenuli „Niš ekspresom“za Beograd. Dorćolci su u svakom pogledu nadigrali tim stvoren za samu završnicu Evrokupa i potvrdili su da brod polako počinje da pušta vodu.
Na sve, umesto da se kritički sagleda situacija i zakrpi što se zakrpiti može, Crvena zvezda je zatražila da se nedeljno finale ne igra u 17 sati, već kasnije kako bi se ekipa odmorila i pripremila. Odmorila, dobro to razumemo, ali pripremila...
Taj voz je odavno prošao.
U finalu sa Partizanom, crveno-beli nisu izgledali umorno. Naprotiv, bili su svežiji i agresivniji od rivala. I da su iskoristili sav potencijal tima, Zvezda bi na poluvremenu imala 20 poena prednosti. Ali, nisu i neće jer su upali u zamku Andree Trinkijerija koji je svoje igrače pripremio za bitku poen za poen. Crveno-beli se lagodnije osećaju dok kontrolišu meč, a u Nišu je samo bilo pitanje kada će im pobeći kroz prste. I...
Iskustvo Perperogula, Reglanda i Cirbesa u svim ljudima poznatim dimenzijama bilo bi dovoljno da se dobije neizvestan meč. Uostalom, zato su skautovani, kupljeni i trenirani. Za razliku od australijskog klinca kom je ovo prva profesionalna sezona. Džok Lendejl je u Srbiju stigao da uči, a nije mogao ni da sanja da će preko noći postati učitelj.
Na kraju, umesto da čestitaju pobednicima, košarkaši Zvezde nisu izašli na prime medalju. Ljuti što nisu osvojili zlatnu, ili svesni da nisu zaslužili ni srebrnu?
Sa ovakvim stavom i igrom, pitanje je čemu se u Zvezdi nadaju. Da li će titula u KLS biti dovoljna uteha? Nismo sigurni, kao što nismo sigurni da je bila i prethodne sezone.
Poziv za pomoć se i dalje čuje.
KOŠARKAŠI CRVENE ZVEZDE NISU SE POPELI NA POBEDNIČKO POSTOLJE, NITI SU DAVALI IZJAVE POSLE MEČA