Kosovski čvor rešiti pre izbora u SAD
Predsednik SAD stupiće na dužnost prvog dana 2021. Praksa je da se pola godine pre isteka mandata ne donose velike odluke, a pitanje je kako će izgledati novi sastav Bele kuće.
Amerika se aktivno uključila u rešavanje kosovskog problema. Tamošnja administracija pritiska Prištinu da povuče takse na robu iz Srbije kako bi dve strane posle višemesečnog vakuuma ponovo sele za pregovarački sto, a i sam Tramp poslao je pisma predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju u kojem apeluje na njih da učine sve, jer nikada nisu bili bliže istorijskom dogovoru.
Iako se još ne zna ko će stati na crtu Trampu, promena administracije i dolazak demokrata svakako bi uticali i na dešavanja u ovom regionu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenjuje u izjavi za “Blic” da bi odlazak Trampa bio loš za rešavanje kosovskog čvora.
- Ne bi nam to odgovaralo. Ponovo će biti ultimatum - sve je već rešeno, Kosovo je već nezavisno i na nama je samo da ga priznamo navodi Dačić.
Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku veruje da bi i nova administracija ostala na istom tragu kada je reč o rešavanju ovog pitanja.
- Nova administracija imala bi jednako odlučan pristup da se ovo pitanje reši. Štaviše, pritisak za okončanje dijaloga bi bio još izvesniji i jači. Osim toga, američki uticaj bi nesporno bio jači u odnosu na kosovsku stranu, a i okviri za konačno rešenje bi bili mnogo više okrenuti zahtevima Prištine - navodi Đukanović za “Blic”.
Izbori u SAD trebalo bi da se održe na jesen sledeće godine, a onaj ko dođe na mesto predsednika ili eventualno zameni Trampa, stupa na dužnost 1. januara 2021.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost ističe da je ostalo još malo vremena za postizanje konačnog rešenja kada je reč o Kosovu.
- Ono što se uradi u prvoj polovini 2020. godine - uradilo se. Posle toga, pravilo je da se ne rade velike stvari i sve
drugačije bi bilo suprotno praksi - navodi Savković uz konstataciju da je za Srbiju negativno svako dalje odlaganje rešavanja problema.
On kaže da je ishod izbora u Sjedinjenim Državama teško predvideti jer još nije jasno ko će biti izazivač Trampu, a i sam Tramp ima ozbiljne šanse za novi mandat. Korekcija koja se, kako navodi, desila u američkom pristupu nije apsolutna, a to se, kako ističe, vidi i na primeru Venecuele kada je američki ambasador rekao da je Srbija na pogrešnoj strani istorije.
Na pitanje da li bi eventualno postizanje sporazuma značilo Trampu na unutrašnjem planu, Savković odgovara potvrdno.
- Svi predsednici SAD imaju svoje velike trenutke. Bil Klinton, recimo, imao je svoj momenat sa Peresom i Arafatom. Uvek je značajno predstaviti se kao veliki mirotvorac i poslati poruku. Nije tačno da nije zainteresovan za dešavanja u svetu - zaključuje Savković.
Američki izbori nisu jedini koji bi mogli da utiču na dešavanja oko Kosova. Zbog trenutne napetosti i neslaganja, sve češće se može čuti da će i Priština raspisati prevremene izbore. Iako glavni akteri tvrde da vlada za sada opstaje, jasno je da stvari mogu da eskaliraju svakoga dana. Predsednik Hašim Tači i predsednik Skupštine Kadri Veselji s jedne strane, i premijer Ramuš Haradinaj s druge, različito gledaju na ukidanje taksa na robu iz Srbije, a rasplet situacije očekuje.
Osim toga, na proleće će biti održani i izbori za Evropski parlament posle čega će se promeniti sastav i Evropske komisije, a jedan komesar biće iz okruženja mađarskog premijera Viktora Orbana, italijanskog vicepremijera Matea Salvinija, Jaroslava Kačinskog. Orban i Salvini imaju tesne veze sa Putinom. Nova Evropska komisija će ojačati ulogu Putina na Balkanu, a rešenje bi time moglo biti sve dalje.