Đacima tri radne subote i raspusti kraći za dan
Tri radne subote, plus po jedan dan od prolećnog i letnjeg raspusta, za sada je srednja formula za nadoknadu pet propuštenih nastavnih dana u školama zbog produženja zimskog raspusta usled gripa.
To važi za sve škole, osim za one u Užicu gde je raspust juče produžen do 1. marta jer epidemija gripa ne jenjava.
Februarski deo zimskog učeničkog odmora trebalo je da bude završen 18, ali je na predlog Zlatibora Lončara, ministra zdravlja, produžen do 25. februara zbog zahuktale epidemije gripa u Srbiji.
Očekivanja nadležnih bila su da će se virusi H1N1 i H3N2, po povratku učenika u školske klupe, još brže širiti te je zbog toga odlučeno da deca sede kod kuće dodatnih sedam dana, od kojih je pet radnih.
Iako je Ministarstvo prosvete dalo mogućnost direktorima osnovnih i srednjih škola da smisle modele po kojima će njihovi učenici nadoknaditi propušteno, nadležni će njihove predloge ipak morati da aminuju i neće dozvoliti da deca sede u klupama po osam, devet časova.
Mladen Šarčević, ministar prosvete, kaže za “Blic” da nadoknada pet propuštenih dana neće ići na štetu đaka.
- Dali smo odrešene ruke direktorima škola da smisle svoje kombinacije i pošalju ih Ministarstvu. Već sada je jasno da postoji nekoliko modela da se propušteno nadoknadi, a da učenici ne trpe. Nema sažimanja, odnosno neće se odrađivati sve odjednom - kaže Šarčević za “Blic”. Prema njegovim rečima, “dolazi u obzir neka subota ili da se kombinuje neki dan kada su deca najmanje opterećena”. - Ukoliko direktori imaju problem da smisle svoje modele, slobodno mogu da se obrate našim sektorima za osnovno i srednje obrazovanje - navodi on i odbacuje mogućnost da se produži školska godina u junu za svih pet dana.
- Produžetak školske godine nije realan i zbog toga jer osmaci mali maturu polažu 17, 18. i 19. juna. Takođe, postoje škole, kao što su vojne ili škole za darovite đake, čiji su prijemni ispiti predviđeni pre redovnog završetka školske godine. Pre upisa u takve škole svaki učenik bi trebalo da je u potpunosti odradio predviđeni nastavni program u svojoj školi - objašnjava on.
Kako Šarčević dodaje, nisu opcije i da deca sede na prečasima ili čas ili dva posle redovnog programa.
- Već postoji nedeljno opterećenje učenika. Uglavnom, učenici ne moraju da idu u školu pet subota uzastopno, može da se uštine po jedan dan od prolećnog i letnjeg raspusta i da se ostalo odradi tokom tri subote do kraja ove školske godine. Ujedno, to bio bila ta srednja formula nadoknade propuštenog gradiva. Neka direktori razmisle. Naše je da odgovorimo na one predloge direktora koji su smislili da uvedu prečase i da im đaci sede u klupama po osam, devet časova priča Šarčević i dodaje da je zbog toga neophodno “da se sačeka šta će škole da smisle i da im za to damo odobrenje”.
NADOKNADA NE SME IĆI NA ŠTETU ĐAKA, ŠKOLSKA GODINA NEĆE BITI PRODUŽENA, KAŽE MINISTAR