Večita kampanja
Kampanja kojoj je običan narod svakodnevno izložen na televiziji, u novinama, na internetu, na ulici, takoreći na svakom koraku svakako nije izborna. Prosto čak i apolitični ljudi niti su birali niti se mogu izboriti sa agresivnim stranačkopromotivnim porukama koje su prethodnih meseci u punom zamahu da izleću i iz frižidera. To je usud života u Srbiji. Neprekidna, nezaustavljiva, nametljiva kampanja bez izbora. Ni birači nemaju izbora, a nemaju ih ni političari, barem ne formalno i raspisano, a opet svi zajedno su u kampanji. Toliko puta u ovom tekstu spomenuta, a u Srbiji doživljena kampanja je, zapravo, od silnog ponavljanja izgubila iskonsko značenje. Postala je, dakle, večita, kontinuirana, doživotna... Sve samo ne povremena, sezonska, kampanjska...
Slično je i sa izborima. Vanredni su postali, zapravo, redovni. Pošto redovnih parlamentarnih izbora u Srbiji nije bilo već sedam godina, a u međuvremenu se dva puta glasalo za novi saziv Narodne skupštine. Ukoliko ove godine vlast raspiše parlamentarne izbore to će svakako biti vanredniji nego inače. To će biti prvi izbori u novom milenijumu koji će organizovano biti bojkotovani, sudeći prema najavama većeg dela opozicije predvođene Savezom za Srbiju.
Suštinski više nije ni bitno da li će, kada i koji biti raspisani izbori pošto se borba za glasove uveliko vodi akcijaški - od uha do uha, od praga do praga, od vrata do vrata. Psihodelija u Srba mogla se na delu videti i prošle subote kod Kalenić pijace na Vračaru, gde su se na trotoaru jedan do drugih tiskali štandovi SNS-A i SZS-A sa aktivistima naoružanim hemijskama i papirima u trci za “potpis više”. Širom grada i Srbije i jedni i drugi grupišu snage u svojevrsnim kampanjama: “1 od 5 miliona” i “Budućnost Srbije”. Međutim, dok jedni u toj aktivnosti žele smenu vlasti, ali ne na izborima pod sadašnjim, kako kažu, nefer uslovima, drugi tvrde da ne vode izbornu već funkcionersku kampanju ne bi li “ljudima u 29 okruga u Srbiji pokazali rezultate svog rada, podneli izveštaj i upoznali ih sa tim šta će raditi u budućnosti”.
Ni nadležne, bolje reći nenadležne institucije ne vide ni u jednoj kampanji ništa izborno, tako da i građanima preostaje da veruju kako je njihov frižider sa početka teksta samo prazan, a ne pun promotivno-stranačkih obećanja...
Izborna kampanja je ovde izgubila iskonsko značenje. Postala je večita