Nezavisnost sene meri brojem tvitova protiv vlasti
Apsolutno se ne slažem sa tvrdnjom da je poverenik Rodoljub Šabić bio poslednja nezavisna institucija, ali svako može da kaže svoje mišljenje. Oni koji to tvrde treba pre svega da znaju šta znači nezavisnost.
Ovo u intervjuu za “Blic” kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Ona naglašava da ne treba iznositi paušalne i površne ocene.
- Nezavisnost podrazumeva nezavisnost od bilo kakvih uticaja, kao i profesionalnost u radu u skladu za zakonima i Ustavom. Sa druge strane, nezavisne institucije ne smeju se baviti politikom (osim uticaja na kreiranje javnih politika, što je zakonska obaveza) i biti politički motivisane u bilo čijem interesu. Nezavisnost se ne meri brojem tvitova protiv vlasti ili za opoziciju. Neprestano suprotstavljanje bilo čemu ne znači da dobro radite svoj posao. Ne treba mi nikome da se svidimo ili ne svidimo, tako da o nezavisnosti institucije na čijem sam čelu besmisleno je polemisati, jer štitimo sve podjednako u skladu sa zakonom, bez ikakvih kalkulacija kada i kako. Rad drugih nezavisnih institucija ne bih da komentarišem.
U kojoj meri ste vi nezavisni?
- Jedino od čega zavisim je Zakon o zabrani diskriminacije, Ustav se podrazumeva. O neadekvatnom načinu određivanja finansiranja institucije moglo bi se debatovati, ali to verovatno nije vaše pitanje. Da li me je neko nekada pozvao i rekao kako da radim ili ne radim svoj posao - baš nikada! Samo prošle godine vodila sam pet postupaka protiv ministara i drugih javnih ličnosti i u svim slučajevima sam utvrdila diskriminaciju. Oni retki koji su javno saopštavali da neće postupiti po preporukama, govorili su o sebi i nerazumevanju šta znači pravna država. Ne treba da obavlja funkciju onaj koji nije spreman da poštuje zakon ili se poziva na prijateljstva sa važnim ljudima u državi.
Ko se pozivao na ta poznanstva?
- Evo, na primer, u intervju vašem listu direktor Crvene zvezde kaže da se neće izvinjavati LGBT jer ima socijalnu inteligenciju, a u sledećem odgovoru kaže da ima dnevnu komunikaciju sa predsednikom države. Zapitala sam se kakve veze to ima sa zakonom i mojim preporukama. Ili naizgled drugačiji primer: direktor bolnice u Prijepolju neće da se bavi preporukom poverenika već samo šta kaže sud. Mislim da je jasno.
Zašto Skupština Srbije, pod čijom su nadležnošću nezavisna tela, ne razmatra godišnje izveštaje o radu?
- Ne znam kako je došlo do toga da izveštaje ne treba razmatrati, uz pretpostavku da neko smatra da ima bitnijih stvari. Ne želim ni da pomislim da to neko radi namerno ili da time pokazuje kakav je odnos države prema nezavisnim telima. Mi izveštaju o radu pristupamo vrlo temeljno, jer je to svojevrsni presek stanja u državi kada su u pitanju ravnopravnost
GOVOR MRŽNJE PREDSTAVLJA SE KAO SLOBODA IZRAŽAVANJA, VREĐANJE SE DOŽIVLJAVA KAO POSTOJANJE STAVA
i diskriminacija. To je naša uloga i obaveza, i mi je ispunjavamo. Šta drugi treba da rade, nije naša nadležnost.
Čini se da nikada govora mržnje nije bilo više. Da li je to i vaš utisak?
- Moj utisak je, pre svega, da se ne čujemo, ne razumemo, jer se nedovoljno slušamo. Sve brutalnije ulazimo u jednu spiralu govora mržnje i različitih uvreda i vulgarizama koje se sa društvenih mreža prelivaju i prete da postanu prihvatljiv kulturni obrazac. Moramo dati adekvatan odgovor i ne dozvoliti atmosferu netrpeljivosti, mržnje, straha i u suštini besmislenih podela. Čini mi se da smo zamenili osnovne vrednosne pojmove, pa se govor mržnje predstavlja kao sloboda izražavanja, vređanje se doživljava kao postojanje stava, prostakluk se toleriše kao sučeljavanje mišljenja, primitivizam se percipira kao samopouzdanje. O olakoj upotrebi reči fašizam u dnevne svrhe već sam govorila, a to mi najviše smeta. Znaju li neki
Da li me je neko nekada pozvao i rekao kako da radim - baš nikada! Samo prošle godine vodila sam pet postupaka protiv ministara
ljudi šta to znači za žrtve i porodice žrtava? To ne sme da se ukoreni kao deo vrednosne matrice. Mi nismo takvo društvo i ne treba da dozvolimo pojedincima da ga takvim čine.
Često reagujete. Da li to ima svrhu s obzirom na vaše nadležnosti?
- Da, reagujem, i tako treba. Ima efekta. Nećemo valjda da prestanemo pa da dozvolimo pomenutim pojedincima da stvaraju drugačije društvo u kome neko strahuje za svoju bezbednost i u kome nema dijaloga i u kome je dovoljno da objavite nekakvu besmislicu ili uvredu i dobijete nezasluženi medijski prostor.
Neretko i vas prozivaju. Predsednica parlamenta u poslednjih mesec dana ne propušta priliku da vas prozove u javnosti.
- Neću polemisati u javnosti
- poštujem instituciju predsednika parlamenta. Inače, reagovali smo u svim slučajevima kada se radilo o diskriminaciji. Ima i raznih drugih očekivanja od naše institucije, od reakcija na pretnje smrću i nasiljem, za šta su nadležne neke druge institucije, a da ne govorim o nekulturi i primitivizmu, za šta takođe nismo nadležni. Zamislite kad bih ja krenula da komentarišem kvalitet puteva ili npr. tehnoloških inovacija i dr. Za mene je zaštita od diskriminacije prioritetno društveno pitanje, ali sam vrlo realna. Razumem da su prioriteti važna pitanja poput Kosova, ekonomije, zapošljavanja, i u tom smislu puna podrška onima koji su spremni da ih rešavaju, naročito što su ta pitanja umnogome vezana za unapređenje ravnopranosti svih građana.