Jednostavno i racionalno = energetski efikasno

Na prvi pogled ne deluje da je tako, ali energetska efikasnost nije isto što i štednja. Ako štedimo, to znači da nečega moramo da se odričemo, a sa energetskom efikasnošću to nije slučaj. To je samo odgovorno ponašanje kojim će se racionalno trošiti onoliko energije koliko je potrebno za obavljanje nekog posla, uz jednak ili veći kvalitet i komfor. Ušteda energije i novca dolazi kao posledica.

U Srbiji se mnogo razmišlja o energetskoj efikasnosti, ali se malo čini i zato je dobro da se počne sa sitnim promenama navika. Na primer, da se gase svetla i aparati u prostorijama u kojima se ne boravi, koriste štedljive sijalice, ringle odgovarajuće veličine, kuva sa poklopcem, dobro izoluju zidovi i stolarija. Sve su to jednostavna energetski efikasna ponašanja.

Kada energetska efikasnost postane životni stil svih građana, doprinosi očuvanju životne sredine, energetskoj nezavisnosti zemlje i ublažavanju klimatskih promena. Povećanje energetske efikasnosti ima sličan uticaj kao dodavanje još jednog izvora ekološki čiste energije na elektromrežu.

Najveći prostor za uštedu energije u Srbiji je u oblasti stanovanja. Oko 75 odsto svih zgrada u Srbiji čine stambene zgrade, od kojih je 85 odsto energetski

neefikasno. Prosečna potrošnja energije u stanovima i kućama u Srbiji 252 kwh po kvadratnom metru godišnje, što je pet puta više od evropskog proseka.

Stambeni sektor najveći je potrošač energije u Srbiji sa 36 odsto udela u ukupnoj potrošnji, veći od industrije koja troši 29 procenata, saobraćaja sa 23 procenta i ostalih sektora koji troše 12 odsto energije. Stručnjaci su zato saglasni da sa merama energetske efikasnosti treba početi od stambenih, poslovnih i javnih objekata.

Primena Zakona o efikasnom korišćenju energije i sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti pokazala je da se na svakih 50 dinara uloženih u projekte energetske efikasnosti u javnim objektima smanjila potrošnja za jedan kwh.