ISKRENO GOVOREĆI Neispunjena obećanja
U Srbiji svako ko opsuje Vučića automatski postaje „opozicija“. To je greška. Treba razlikovati pojam opozicija od pojma Vučićev mrzitelj. To što si protiv Vučića uopšte ne znači da si opozicija, već samo da si Vučićev protivnik. Da bi neko postao opozicija, mora da: a) ima opozicionu politiku i b) mora da je saopšti građanima. Tako, na primer, Savez za Srbiju nije opozicija. To je s koca i konopca sakupljena grupa ljudi od kojih većina nema predstavu o tome šta radi u politici. Spaja ih ne ideologija, ne politička vizija, već ista infantilna emocija prema Vučiću. LDP npr., uprkos uvreženom i netačnom mišljenju, jeste opozicija jer ima politiku. Ta politika jasno je definisana, razlikuje se od politike vlasti i saopštena je građanima. Delovanje LDP-A, za razliku od Szs-a, nije bazirano na idiotskom izražavanju afiniteta prema ličnostima.
„Lideri“SZS, svesni svojih limita, predlažu ekspertsku vladu. Zar ne bi bolja bila vlada tajkuna? Jedini način da Srbija iskoreni siromaštvo jeste vlada tajkuna koja bi siromašnima objasnila kako su se obogatili. Zašto siromašni ne bi iskoristili to ekspertsko iskustvo i zašto se i sami ne bi obogatili? Pored protesta Szs-a, imali smo nedavno i protest DSS-A. Šetnja uz baner „Kosovo je srce Srbije“kroz Beograd nije ništa drugo do prežvakana kukavička demagogija. Razvucite vi, braćo, to platno u Prištini i skinuću vam kapu. Na Kosovu dokažite da je Kosovo srpsko. Na Terazijama to sme da dokazuje svaka baraba. DSS-OV i Szs-ov protest suštinski su isti, naime, i jedan i drugi za cilj imaju prekid dijaloga sa Albancima i stopiranje evropskih integracija Srbije. Takođe, spaja ih odricanje ljudskih prava LGBT osobama. Oba imaju i jaku nacionalsocijalističku agendu pa je nejasno zašto ne udruže svoje šovinizme i ne okupe se istog dana ispod istih vešala?
Govoreći jezikom koji terazijske kukavice razumeju: SZS i DSS su veleizdajnici jer ako bi se odustalo od dogovora sa Albancima, Srbija bi ostala i bez Kosova i bez Srba na Kosovu. Delovanje DSS i SZS za svoju posledicu ima trajno gubljenje Kosova u sadašnjim granicama.
Poslednja akcija SZS bila je štampanje letaka sa Vučićevim neispunjenim obećanjima. Letke su štampali ljudi koji nijedno svoje obećanje nisu ispunili. Boris Tadić je, kao predsednik, obećao da će uvesti Srbiju u EU. Nije je uveo. Jeremić je obećavao da će odbraniti Kosovo. Umesto toga smo dobili mišljenje MSP, koje je danas temelj kosovske nezavisnosti. Zato, vi što okolo lepite Vučićeva neispunjena obećanja, trebalo bi pored njih da zalepite sva ispunjena obećanja političara u čije ime to radite.
Mržnja prema Vučiću kao supstitucija nepostojeće politike ujedinjene opozicije patološki je fenomen za ozbiljnu analizu: mi mrzimo Vučića jer je uspeo da se popravi, za razliku od nas koji smo daleko gori nego što smo bili. Danas je Vučić umereni i racionalni predsednik Srbije, dok se DS pretvorio u tajkunsku privatnu firmu koja je u savezu sa fašistoidima. Vučić nam danas, kao nekad Đinđić, govori o promeni mentaliteta, o investicijama, o zapošljavanju, o putevima, o miru, o istorijskom dogovoru Srba i Albanaca, Srba i Muslimana u Bosni, o Balkanu bez carinskih barijera, dok mi huškamo rulju na ulično nasilje. Kliberimo se i hejtujemo sve Vučićevo iako smo isto nekad sami zastupali, a sad odustajemo od svega.