Pola veka od velike zavere na Floridi Vrela noć u Majamiju i početak jednog kraja
Majami je 1. marta 1969. godine dobio svoje mesto u analima istorije rokenrola, a nastup Dorsa u Kokonat grouvu označio je sunovrat karijere i života kralja guštera, najharizmatičnijeg rok pesnika, legendarnog Džima Morisona
MAJAMI JE U to vreme bio sasvim drugačije mesto. Ni slično onome što danas mislite o tom gradu - raskalašne lepotice u bikinijima, žurke na plaži, kocka i poroci. Pre 50 godina to je bio pravi jug; zakopčan u hrišćanske stege, a Džim Morison je odavno rekao zbogom malograđanštini svoje rodne Floride. Ipak, taj pospani grad na plaži zapamtiće jedan od najgorih koncerata Dorsa, a zapamtiće ga i Džim, za koga posle toga više ništa nije bilo isto.
Tog dana sve je ukazivalo da će se dogoditi katastrofa. Preuređeni hangar za avione sa oko 7.000 sedišta alavo je pretvoren u salu koja prima gotovo dvaput više. Izbačena su sedišta i puštena gomila. Gomila koja je ključala u vreloj noći. Nedovoljno obezbeđenje, preterana gužva i abnormalna vlažnost. Svi preduslovi za propast.
Kada je konačno stigao, bilo je očigledno da je previše pijan čak i za njegove pojmove, ali Džim nije bio čovek sa kojim se može raspravljati. Naročito ne pored 13.000 besnih fanova, koji su znojavi i raspomamljeni u hangaru bez hlađenja čekali da Morison konačno izađe na scenu. Dok su Dorsi ponavljali uvod za „Break on Through“, stajao je pored bine i konačno skočio na pozornicu, zgrabio mikrofon i počeo da mumla. Otpevao je nekoliko stihova i rekao:
“Ne govorim o revoluciji. I ne govorim o demonstracijama. Govorim o tome da se dobro provedemo. Dođi u LA da legnemo na pesak i brčkamo noge u okeanu. Jesi li spreman? Jesi li spreman?”
A onda je krenuo da vređa posetioce, nazivajući ih idiotima i robovima. Iznerviran i frustriran glupošću, pritiscima i nerazumevanjem malograđanske sredine, svoju nagomilanu gorčinu istresao je na bini u svom povratku u rodni kraj, za koji očigledno nije bio spreman. Morison je već neko vreme pokušavao da nađe izlaz, ne toliko iz benda koliko iz histerije koja se oko njega stvorila. Smučili su mu se i slava, i status seks-simbola, od kojeg se nisu videle njegove pesme, a on je pre svega bio pesnik. Pronicljivi hroničar bi najverovatnije mogao da prati sve značajne trenutke Morisonovog kratkog, briljantnog života prema konačnom uništenju, ali Majami je bio onaj trenutak kada je ugašena bilo kakva nada da bi mogao da se uzdrži.
A njegov prezir prema slici seks-simbola rastao je sa zrelošću. Nadao se da će publika pratiti taj razvoj i fokusirati se na njegove voljene reči, na ono o čemu je govorio. Nije imao pojma da njegovi koncepti postoje tek kao predviđanje onoga što dolazi i da će proći decenije pre nego što ljudi prihvate njegovu percepciju života. Doživljavao je samo frustraciju i razočaranja zbog ravnodušnosti. I zato je Džim te vrele noći dao svojoj publici ono što je od njega tražila... Neko je skočio na binu i polio ga i kralj guštera je skinuo košulju.
“Da vidimo malo kože. Ne govorim o revoluciji, ne govorim o oružju i nemirima, govorim o ljubavi. Volimo jedni druge. Voli svog brata, zagrli ga. Čoveče, voleo bih da vidim malo golotinje. Nisi došao zbog muzike? Ti si došao po nešto više, zar ne? Nisi došao na rokenrol, došao si po nešto drugo, zar ne? Došao si zbog nečeg drugog - šta je to?”
Publika se brzo oporavila od početnog šoka i podržavala je sve opcije. Nisu bili sigurni šta žele, ali Morison je znao.
“Vi želite da vidite moj .... zar ne? To je ono zbog čega ste došli? Džim je mahao majicom ispred prepona poput toreadora u koridi...”
“Vidite? Videli ste ga?”
Publika je nastavila da “gleda“upravo ono što je htela da vidi, a stvarnost nikada
Dok su se nacionalni mediji nemilosrdno rugali Morisonu, u okrugu Dejd se spremalo poslednje poglavlje: Džim Morison protiv establišmenta. Počelo je 12. avgusta 1970, trajalo 40 dana, a najmlađi porotnik imao je 42 godine...
nije definisana, jer je Rej Manzarek, primera radi, do kraja tvrdio da Morison ipak nije pokazao ništa što nije trebalo.
“Vruće je, to je vlažna močvara, grozno mesto, hangar u kojem je spakovano gotovo 14.000 znojavih ljudi. Džim je prethodno video ‘The Living Theatre’ (pozorišnu grupu koja je eksperimentisala suočavajući se sa publikom) i on će te noći demonstrirati svoju verziju tog teatra. Pokazaće tim ljudima na Floridi šta je psihodelični šamanizam zapadne obale i dokazati da je konfrontacija u redu”, rekao je o toj noći Manzarek, koji je do svoje smrti 2013. godine tvrdio da je publika doživela “religioznu halucinaciju”.
“Morison je mahao košuljom pred gomilom i pitao da li žele da vide još više. Publika je to želela, ali kunem se, Džim nikada nije pokazao svoj polni organ. To je bila jedna od onih masovnih halucinacija”, pisao je u svojoj biografiji klavijaturista Dorsa.
Pred kraja koncerta, bend je počeo da svira “Light my Fire”, Džim je bačen u publiku, ludilo je doseglo vrhunac, a onda je masa iz Majamija otišla kući, a Morison odleteo na odmor na Karibe. I niko nije slutio da će štampa naduvati događaje sa koncerta do neviđenih proporcija i da medijskom spinovanju neće biti kraja. Pisalo se u “Majami heraldu” da se erotični frontmen Dorsa, koji se ne libi opscenosti, nepristojno izlagao i podstrekivao na pobunu, da je masturbirao na svoju publiku, postao nasilan... Samo je falilo da ga optuže za nekoliko ubistava, i slika bi bila potpuna. A nisu propustili da pozovu političare (treba li podsetiti da je u toku bio rat u Vijetnamu, a na vlasti Ričard Nikson i da su Dorsi bili odlična meta za razračunavanje) da učine nešto protiv skarednosti kojom bend truje omladinu. Čak je i grupa učenika srednjih škola održala protest, a nije spavao ni Huver. Njegov FBI je odigrao svoju ulogu upozoravajući da Morison pokušava da izazove haos među mladima.
U sredu, 5. marta, grad Majami je izdao nalog za hapšenje Džejmsa Daglasa Morisona. Žalbu je potpisao službenik koji je prisustvovao koncertu i radio za državnog tužioca. Majami je trebalo da bude početak velike turneje po Sjedinjenim Državama, a kada su se vesti proširile, koncertne dvorane su jedna po jedna otkazivale ugovore. Čak su se i Morisonovi obožavaoci iz rok magazina okrenuli protiv njega. “Roling Stoun” je vodio cirkus objavljivanjem čuvene naslovne fotografije “Tražen u Dejd Kauntiju”, za kojom je sledio tekst “Morisonov penis je nepristojan”. Radio-stanice su prestale da puštaju njihove pesme i u tih teških 18 meseci pre nego što je Džim uopšte stao pred porotu i sudiju, javnost je već obavila svoje kolektivno raspeće.
Dok su se nacionalni mediji nemilosrdno rugali Morisonu, u okrugu Dejd se spremalo poslednje poglavlje. Morison protiv establišmenta. Počelo je 12. avgusta 1970, trajalo 40 dana, a najmlađi porotnik imao je 42 godine. Džim je osuđen za dva prekršaja - otvorenu vulgarnost i nepristojno izlaganje. Presude su bile u procesu žalbe kada je završio svoj sedmi, a mnogi kažu i jedan od najboljih albuma sa masivnim povratkom bluzu - “LA Woman”.
Nedugo posle skandala u Majamiju, Džim je doneo odluku da napusti grupu i u martu 1970. preselio se u Pariz. Nameravao je da pauzira sa koncertima i da se koncentriše samo na pisanje.
“Problem je u tome što ljudi koje znam, moji prijatelji, misle da je sve to smešno i vole da veruju da je istina ono za šta me optužuju, a onda velikodušno tvrde da me prihvataju takvog kakav sam. Ljudi koji me ne vole veruju svemu što čuju zato što misle da sam reinkarnacija svega što smatraju zlim. Ja sam obešen u oba slučaja”, rekao je Džim Morison u intervjuu 1971. godine. Te je godine u aprilu objavio i svoj poslednji, sedmi album, samo tri meseca pre smrti. Umro je 3. jula 1971. u Parizu. U godinu dana svet je ostao i bez Džimija Hendriksa i Dženis Džoplin. Svi su imali 27 godina kada su umrli i svi su postali legende.
Morison možda nije pripadao sadašnjosti, ali je više nego jasno da je pripadao budućnosti. Jer nikada nije bio uticajniji i življi u glavama miliona ljudi širom sveta. Generacije koje je Džim pokušao da dosegne izranjaju iz dugog ćutanja kako bi ispravile nekoliko starih grešaka i prenosile sećanje na momka koji je stvarao samo pet godina, a čija je poezija težila da nas oslobodi ograničenog života.