Strani faktor
NA PRVOJ LINIJI
Vuk Jeremić najavio je javnosti da će otputovati za SAD kako bi sa ljudima iz tamošnjih političkih struktura razgovarao o političkoj situaciji u Srbiji. Reklo bi se na prvi pogled da je to nešto što je sasvim uobičajeno, jer sasvim je razumljivo da postoje određeni kontakti naših političara sa ljudima koji su bliski najbitnijim centrima moći. Ipak, jedna rečenica koju je Jeremić izrekao posebno je zaparala oči i uši, a to je da će razgovarati i o stavovima koje je čuo od predstavnika američkih vlasti, a koje su mu prenete u Beogradu, a to je da se SAD protive najavi Saveza za Srbiju oko potencijalnog bojkota izbora Jeremić je dodatno naglasio da je to jako osetljiva tema za još uvek neformirani Savez.
Naime, konstantno od lidera Saveza za Srbiju dolaze optužbe prema Aleksandru Vučiću kako zapravo zapad rukovodi Vučićem i njegovim potezima te ga na vlasti drži dok ne prizna Kosovo kao nezavisu državu. Sa druge strane, Vučić konstantno odgovara da Srbijom nikada niko osim građana neće upravljati i veoma često ume da odbrusi raznoraznim ambasadorima koji su umislili da su u Srbiji dovedeni da budu gaulajteri. Sa druge strane, od lidera Saveza za Srbiju ništa slično ne možemo da čujemo, oni su jako zabrinuti jer se najveća svetska sila protivi njihovoj odluci oko bojkota. Ne priznaje li zapravo Jeremić na taj način da suštinski politička sudbina tog Saveza i svih njegovih lidera zavisi zapravo od Američkih odluka? Zašto bi se inače zabrinuli ako su se čvrsto odlučili za bojkot na stavove bilo koje zemlje na kugli zemaljskoj, pa i samih SAD? Na ova pitanja dužni su svi u tom Savezu da odgovore, jer mi smo 5. oktobra 2000. prevaru već jednom preživeli. Na vlast smo putem manipulisanja i najgorom prevarom doveli apsolutne poslušnike određenih zapadnih država koji su nam razorili zemlju, posebno po zlu čuvene ekonomske eksperte koji su nam ekonomiju doveli do ruba propasti. Donekle mogu da razumem Jeremića što je ovako nastupio, jer je shvatio da je bojkot inače suluda stvar koja njegovu partiju ostavlja na ulici još četiri godine. Naviknuti da žive od državne apanaže, svakako u toj varijanti ostaju van Parlamenta i svih onih pogodnosti koje bi mogli da imaju ukoliko bi imali poslanički klub. Sa druge strane, sam bojkot po sebi je iracionalan, jer objektivno ne postoji nijedan razlog za tako nešto, a i sami protesti koji se odvijaju za samog Jeremića i njegovu partiju jesu štetni i on to počinje uveliko da shvata, te bi sa istih najverovatnije da se elegantno povuče i sada pravi izlaznu strategiju. Ipak, upleo se kao pile u kučine rekavši da njihove odluke suštinski zavise od stavova SAD, te će biti zaista sramota za čitav Savez ukoliko odustanu od bojkota izbora zato što se Amerikanci ne slažu sa tim potezom. Uostalom, da Amerikanci značajno utiču i koordiniraju samim protestima, pokazale su nam nedavne fotografije iz hotela “Hilton” gde su se predstavnici američke ambasade susreli i gustirali kaficu sa tzv. liderima protesta.
Postaje nam više nego očigledno na koga SAD igraju u Srbiji. Protiv Vučića vode besomučnu kampanju preko medija u regionu. Sa druge strane, u tim istim medijima Savez za Srbiju je po njima skoro kao humanitarna organizacija prepuna iskrenih i pravdoljubivih ljudi. S obzirom na to da znamo stavove SAD, ali i većine zapadnih zemalja o ključnim pitanjima vezanim za interese Srbije koji se nikako ne poklapaju sa interesima tih zemalja, od Kosova i Metohije, do saradnje sa Rusijom i Kinom, kao i celom Evroazijskom unijom, da li zaista neko može da pomisli da će oni koji nam priznaju da svoje političke odluke donose u zavisnosti od toga šta im SAD sugerišu raditi u interesu Srbije ako bi se domogli vlasti? Neće naravno, jer pijuni uvek rade za interese onih što ih vuku po šahovskoj tabli. Zato je najveća moguća čast danas u Srbiji biti na strani onih koji se protive uplivu stranog faktora i imati tu slobodu da svakom ambasadoru kažete bez ustezanja kako je dužan da se ponaša. To danas u Srbiji jedino može Vučić.
Postaje nam više nego očigledno na koga SAD igraju u Srbiji