Mnogi Srbi još žive kao da su pod Turcima
KOŠARKAŠKI REPREZENTATIVAC NIKOLA KALINIĆ JOŠ JEDNOM BEZ DLAKE NA JEZIKU Srbi još žive u vremenu Otomanskog carstva, uče nas da smo najbolji ljudi i da nas zbog toga svi mrze, a većina u Evropi nije ni čula za Srbiju - kaže igrač Fenerbahčea.
korak po korak“, kaže nikola Srpski reprezentativac i košarkaš Fenerbahčea Nikola Kalinić u intervjuu za “Trendbasket” pričao je o politici, društvenim mrežama, uticaju Željka Obradovića na njegovu karijeru, sramotnom grafitu koji “krasi” ulice njegove rodne Subotice...
O DRUŠTVENIM MREŽAMA
- Ne mislim da su društvene mreže nužno loša stvar. To zavisi od toga kako ih koristite. Ako ih upotrebite da poboljšate svoje znanje i saznate zanimljive stvari o svetu, filozofiji, umetnosti, muzici, onda je to odlično mesto. Ako provodite vreme da gledate kako mačke padaju sa stolica i slične stvari, mislim da gubite vreme. Ali dobro, svako ima svoje mišljenje. Pokušavam da smanjim vreme koje provodim na društvenim mrežama i uspevam polako, korak po korak.
O KOSOVU I METOHIJI
- Postoje neki moji sunarodnici koji žive u prošlosti. Još žive u vreme Otomanskog carstva i sećaju se šta je Otomansko carstvo učinilo u Srbiji i na Balkanu. Pokušao sam to da objasnim u intervjuu “Blicu”, koji su svi pogrešno razumeli - ili su samo razumeli šta žele da razumeju. Nije me briga šta se desilo pre 10 ili 20 godina i posebno me nije briga šta se desilo pre 500, 600 godina. Kosovska bitka ili bilo šta... Ako je neko dobar prema meni - biću dobar prema njemu, ako je loš, samo ću ga ignorisati. I zaista pokušavam da pošaljem tu poruku svima. Neko je pogrešno shvatio moje reči i onda kažu da sam ovde i da ću postati Turčin, Otoman i sve ostalo. Mislim da je to glupost. Sviđa mi se Turska. Volim i Srbiju. To je moja zemlja, tamo sam odrastao, moja porodica je tamo. Dakle, zašto ne možete izabrati obe zemlje u isto
vreme? „KAD ZAVRŠIM KARIJERU OTVORIĆU VRTIĆ ILI NEKU ŠKOLU ZA DECU, TO MI JE JEDNA OD IDEJA“
O GRAFITU - Kada sam počeo da putuj e m po Evropi, ne samo zbog košarke već sa prijateljima, naša očekivanja su bila ono što su nas učili u školi ili što smo pročitali u novinama ili videli na televiziji. Srbi su najbolji ljudi na svetu, svi nas mrze jer smo najbolji... Onda odem, negde u Evropi, i pitam ljude šta misle o Srbiji, a oni ne znaju šta da kažu o Srbiji. Pitaju me da li mislim na Sibir. Kažem im: “Ne, mislim na Srbiju i Balkan. Morate to da znate, svi znaju za Srbiju”. Mislio sam da su to izolovani slučajevi, ali to se desilo još nekoliko puta i shvatio sam da možda ono što gledam na TV i što čitam u novinama nije istina. Uvek im kažem da idu u Tursku da vide kako je. Nemojte da pričate o Otomanskom carstvu ili bilo šta drugo. Idite u Istanbul. Sada postoje jeftini letovi. Idite i razgovarajte s ljudima. Videćete da niko ne brine za Osmanlije ili za ono što se desilo pre 500 godina.
O OBRADOVIĆU
- Pre Obradovića ne mogu da kažem da sam bio odličan, ali sam bio dobar igrač. Šalim se. Željko je dokazani pobednik, verovatno najbolji trener u evropskoj istoriji. Mnogo puta se šalim sa prijateljima da sam počeo da živim kao košarkaš pre dve godine. Naterao me je da to uradim. Ranije sam tretirao košarku kao hobi, nešto što mi se sviđa. Pre dve godine sam počeo da živim košarku. To je sada posao, što je i dobro i loše. Možda je to velika promena. Obradović nam je pokazao koliko je posla potrebno da se živi košarkaški život, svakodnevno, skoro 24 sata... Uvek gledam snimke svojih igara. Mislim da je to dobar način da analizirate sebe i svoj tim. Ali sa Željkom sam zakoračio na sledeći nivo.
O KRAJU KARIJERE
- Iz ove perspektive gledajući želim da otvorim vrtić ili neku školu za decu. Volim decu i mislim da je to dobra stvar i to je jedinstveno. To je jedna od mojih ideja.