Pet kompanija u trci za Komercijalnu banku
Za kupovinu Komercijalne banke zainteresovana su tri strateška investitora i dva fonda čiji je poslovni rezon da preuzmu i unaprede banku, a potom je preprodaju, saznaje “Blic”.
Mesec dana nakon što je Ministarstvo finansija odabralo savetnika za izbor strateškog partnera za Komercijalnu banku, interesovanje za njenu kupovinu pokazalo je pet investitora. Tri su strateške kompanije koje već imaju iskustvo u bankarskom sektoru, dok su dva investitora fondovi kojima bankarstvo nije primarna delatnost.
- Za kupovinu Komercijalne banke praktično su zainteresovani potencijalni kupci koji su iz iste branše. Oni bi banku uvukli u svoj sistem i verovatno na duži rok ostali njeni vlasnici. S druge strane, interesovanja za kupovinu banke su pokazala i dva takozvana “private equity fonda” čiji je poslovni rezon da preduzeće preuzmu, zatim da ga unaprede, podignu mu tržišnu vrednost i potom preprodaju po višoj ceni kaže izvor “Blica”, dodajući da među potencijalnim zainteresovanim kupcima ima i stranih i domaćih pravnih lica.
S druge strane, ministar finansija Siniša Mali juče je izjavio za “Blic” da očekuje najmanje dve ponude koje ispunjavaju uslove.
- U maju će biti raspisan tender za pronalaženje strateškog partnera i ceo postupak bi trebalo da bude završen do kraja godine. Očekujem najmanje dve referentne ponude i najbitnije je da proces bude transparentan. U međuvremenu kompanija “Lazard”, koju smo nedavno odabrali za savetnika, pripremiće dokumentaciju i ukazati državi na najbolje opcije. Ko su potencijalni partneri ja sada zaista ne znam.
Važno je samo da oni ispunjavaju uslove koje je propisala Narodna banka Srbije - izjavio je Mali za “Blic”.
Cena po kojoj bi banka mogla biti prodata ostaće, dakle, misterija još najmanje nekoliko meseci. Tržišna vrednost banke danas je na Beogradskoj berzi oko 350 miliona evra. U zlatna vremena, pre početka finansijske krize 2008. godine, vrednost Komercijalne banke dostizala je i više od dve milijarde evra.
Država u Komercijalnoj banci ima 42 odsto vlasništva, EBRD 24,4, a IFC kao deo Svetske banke 10 odsto. EBRD je ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke 2006. dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Privatizacija banke prvobitno je bila planirana za 2009. godinu. Prodaju je, međutim, zaustavila kriza, nakon čega EBRD dokapitalizuje banku sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu ulaze i IFC sa 40 miliona evra, nemački DEG fond sa 20 miliona i švedski Svedfond sa 10 miliona evra. Država se obavezala da dokapitalizuje banku sa još 110 miliona evra da ne bi izgubila udeo u vlasništvu.
U prvih devet meseci prošle godine banka je ostvarila odličan rezultat u poslovanju i zabeležila dobitak pre oporezivanja u iznosu od šest milijardi i 512 miliona dinara, odnosno 55 miliona evra. Kada je u pitanju stabilnost poslovanja, banku karakteriše natprosečna likvidnost i kapitalizovanost. O tome govori pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je veći od 29 odsto i značajno je iznad regulatornog limita koji propisuje Narodna banka Srbije.