Raskoš baroka iz slavne palate Kiđi
U Narodnom muzeju u Beogradu od 7. marta posetioci mogu da uživaju u izložbi “Berninijeva škola i rimski barok remek-dela iz palate Kiđi u Ariči”.
Izložba je realizovana u saradnji muzeja, Ambasade Italije i Italijanskog instituta u Beogradu.
Prepodnevni sati. Pod svodom Narodnog muzeja impresivna likovna dela. Neobavezno i duhovito komentarišemo: kakav blistav BB - Bernini i barok. Teku završni radovi na postavci...
Autor izložbe je Frančesko Petruči, a “Blic” je imao priliku da je pogleda upravo u završnici priprema i uz znalačko vođenje kustoskinje Jelene Dergenc.
- Izložba obuhvata 55 dela, od kojih je 39 slika, a ostalo su dela na papiru, odnosno grafike i dela primenjene umetnosti. Dela su, dakle, iz Muzeja baroka palate Kiđi u Ariči - kaže Jelena Dergenc.
Dodaje da je Ariča malo mesto u blizini Rima, gde je u 17. veku moćna porodica Kiđi sagradila reprezentativnu palatu, letnjikovac.
- To zdanje je od 1988. godine državni muzej. Naime, poslednji predstavnik porodice Avgustino Kiđi je pod određenim uslovima poklonio gradu Ariči celokupni kompleks sa bogatom kolekcijom koju je porodica posedovala. Dela na izožbi pripadaju epohi baroka, a svojevrsna centralna ličnost je Đovani Lorenco Bernini (1598-1680), arhitekta koji je radio i za papu Kiđija i
koji je Ariči u 17. veku preoblikovao u baroknu celinu - kaže Jelena Dergenc.
Prilazimo diskretno osvetljenim grafikama. Stojeći uz jednu od njih, Jelena Dergenc kaže:
- Prikazuje izgled Ariče onako kako je koncipirao Bernini. Palata sa jedne i Crkva uspenja sa druge su najznačajniji objekti u Ariči a prostor između te dve građevine ima sve odlike baroka - priča Jelena.
Nedaleko, svojevrstan ukrasni element, raskošan u boji starog zlata...
- To je aplikacija za kočiju. Berninijeva. Tako se na ovoj izložbi taj čuveni umetnik predstavlja i kao dizajner, čovek koji osmišljava i predmete primenjene umetnosti - kaže kustoskinja.
Stižemo do impozantne slike: “Portret kardinala Flavija Kiđija”.
- Porodica Kiđi, pored italijanskih umetnika, angažovala je i umetnike koji su u 17. veku dolazili sa severa. Konkretno ovaj reprezentativni portret uradio je Jakob Fut, flamanski slikar - napominje sagovornica “Blica”.
Nižu se platna, na jednom od njih devojka s pogledom uprtim u nebo: “Sveta Lučija”. - Tipično barokna predstava jedne svetice. Ona na tanjiru drži iskopane oči, znači stradala je na taj način. Ona iskopanih očiju gleda u nebesa jer je krasi duhovni vid. Stradanja ranohrišćanskih mučenika bila su popularna tema u obnovljenoj baroknoj pobožnosti - priča Jelena. Nešto dalje “Pejsaž sa mauzolejem i dvema figurama u raspravi”...
- To je slika Žana Lamera, francuskog umetnika. Pejsaž u 17. veku postaje tema za sebe - objašnjava sagovornica.
Na jednom zidu slika pozamašnih dimenzija i kratkog naziva - “Leto”.
- Leto je prikazano u liku Demetre koja se prepoznaje po vlasima žita u glavi; simbol izobilja, bujnosti... Tipično za barok. Alegorijske predstave bile su među najvažnijim izražajnim sredstvima u baroku - kaže Jelena.
Na slici “Dva apostola” očarava svetlo:
- Glave svetitelja u krupnom planu takođe su bila česta tema u to doba. Svetlo je očaravajuće, reč je o likovnosti preuzetoj od Karavađa - kaže Jelena Dergenc.
Svako od izloženih dela ima svoju priču, čekaju na nas do 26. maja, do kada će izložba biti otvorena.
STRADANJA RANOHRIŠĆANSKIH MUČENIKA BILA SU VEOMA POPULARNA TEMA U OBNOVLJENOJ BAROKNOJ POBOŽNOSTI