Ne pomažemo partijskim članovima, već privredi

DRAGAN STEVANOVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRIVREDE Država je namenila 1,7 milijardi dinara za razvoj preduzetništva i taj novac se ne deli po partijskim, već poslovnim obeležjima, što ovu vlast potpuno razlikuje od one prethodne, kaže u intervju

- Naravno da nije. Uslov je samo da se ispune kriterijumi i dobar biznis plan. Zato i raste broj zainteresovanih preduzetnika za ovaj vid podrške države. Prošle godine smo zbog velikog interesovanja obezbedili dodatnih 300 miliona dinara u odnosu na plan od 1,3 milijarde. Očekujemo veće interesovanje zato smo i opredelili 1,7 milijardi dinara. Ako je to malo, obezbedićemo još 300 miliona jer je razvoj malog i srednjeg preduzetništva ključ razvoja države. U 2018. osnovano je 20.000 novih preduzeća u odnosu na 2017. i otvoreno preko 55.000 novih radnih mesta, što je rezultat politike podsticaja.

Koliko radnih mesta i novih firmi možete da podstaknete sa 1,7 milijardi dinara?

- Ne mogu to da kažem, ali ono što mogu to je da će ova bespovratna sredstva za razvojne projekte, početnike u poslovanju i nabavku opreme, angažovati preko 6-7 milijardi dinara u investicije malih i srednjih preduzeća kroz povoljne kredite Fonda za razvoj ili poslovnih banaka. Milijardu dinara bespovratnih sredstava je

namenjeno za opremu, 500 miliona za razvojne projekte i 200 miliona za početnike u poslovanju. Da li su i dalje najveće povlastica za nerazvijene opštine?

- Jesu. Za najnerazvijenije sredine nivo bespovratnih sredstava je 40 posto, a za ostale 20 ili 30, u zavisnosti od programa. Ostatak do 100 posto kredita, koji se povlače iz Fonda za razvoj ili poslovnih banaka, isplaćuje se po kamatnim stopama od 1 do 2 posto. Privrednici, osim biznis plana, neće prikupljati preostalu dokumentaciju. Kakvom procedurom se strancima dodeljuju visoke subvencije po radnom mestu ? - Nasledili smo haotično stanje 2013. a onda zakonom utvrdili okvir za visinu subvencija. Prosek do 2013. bio je 10.000-11.000 evra po radnom mestu, a sada 5.000-5.500 evra. U najrazvijenijim opštinama to je do 3.000, a u nerazvijenim do 7.000 evra. Mi smo ovom merom pomogli smanjenje stope nezaposlenosti sa 26 na 11,3 posto, iz deficita prešli u suficit i postali zemlja koja je po

rastu BDP na samom vrhu na evropskom nivou. Ali plate tih radnika su na evropskom začelju, može li država to da promeni?

- Plate shodno zakonu moraju biti 20 odsto više od minimalne zarade. Razlog za ovakve zarade je kvalifikacija radne snage koju su tražili radno intenzivni projekti, koji su pored ulaganja podrazumevali veliki broj radnih mesta. To je Srbiji do sada bilo potrebno, ali sada možemo da menjamo strategiju i usmerimo je ka kapitalno intenzivnim projektima. To znači da će se subvencionisati investitori kao što su „Cumtobela“, „Alboni“, gde su plate i preko 600-700 evra. Razmišljamo kako da Srbija nađe svoje mesto na mapi četvrte industrijske revolucije i dovede investitore koji traže visokokvalifikovane

stručnjake. Da li su na mapi visokih subvencija po radnom mestu i domaći investitori?

- U 2018. smo potpisali 24 ugovora sa investitorima, od toga 11 sa stranim i 13 sa domaćim. Problem je to što domaći investitori nemaju radno intenzivne projekte, kao „Leoni“ili „Jura“, gde je 1.000-2.000 i više radnih mesta. Kod naših su manji projekti sa 100 do 300 radnih mesta. Ima li barijera da se završi proces privatizacije?

- Nezahvalno je to prognozirati, ali ostalo nam je samo 80 preduzeća koja nisu privatizovana od 563 koje smo nasledili. Ona sada ne opterećuju poreske obveznike, ali problemi su što ima kompanije sa velikim brojem radnika. Neko je propustio 15 godina vlasti, govorim o Đilasu, Jeremiću,

Tadiću, da se to završi a sada drže predavanja šta treba da se radi. Na primer, ući u privatizaciju „Simpa“pre 15 godina nije isto što i danas, složićete se. Da li vam je „Simpo“važan jer ste iz tih krajeva?

- Važan je zbog Srbije i 2.400 ljudi koji tamo rade. Za njih, ali i 1.500 onih iz „Jumka“država je mnogo uradila. Oni sada rade a ne kao 2013. kada su bili na ulicama. To nije urađeno da bi ostale u vlasništvu države već da bi se konsolidovale pa tek onda privatizovale. I za jednu i drugu firmu postoji interesovanje i stranih i domaćih investitora, ali čekamo da se usvoje UPPROVI i nađemo partnera. Ima li partnera za MSK, Petrohemiju?

- Ima i bilo bi dobro brzo da se okonča. Ove dve kompanije posluju pozitivno, što je dobar potencijal da nađemo dobrog kupca. Razgovara se na nekoliko adresa. A da li se razgovara u SNS o izborima i da li je kampanja „Budućnost Srbije“predizborna?

- Odluku o izborima treba da donese predsednik stranke i stranački organi. Predsednik je rekao da će se rukovoditi državnim interesima u kojima su KIM prioritet. Što se tiče kampanje „Budućnost Srbije“, ona nije predizborna. Predsednik Vučić je jasno rekao da želi da razgovara sa građanima i čuje gde ima i kakvih problema. Opoziciji to smeta jer oni to nikad nisu radili. Čuje li predsednik i građane koji učestvuju u protestima „1 od pet miliona“.

- Čuje i uvažava ih, ali ne uvažava ono što traže Đilas, Jeremić i Tadić koji su ostavili ekonomski haos u državi. Pljačkaška privatizacija ostavila je 400.000 ljudi bez posla i oni sada drže lekcije o njihovom položaju i navodno brinu za njih. Takvi ljudi ne mogu da donesu dobro nikome pa i onima koji sa njima protestuju. A mogu li ljudi poput Jutke da donesu dobro?

- Sud treba da utvrdi njegovu eventualnu odgovornost, a mislim da smo mi kao stranka pokazali smo da smo spremni da se suočimo i sa svojim greškama.

Sada možemo da se usmerimo ka kapitalno intenzivnim projektima i dajemo subvencije kompanijama u kojima su plate preko 600 evra

U 2018. osnovano je 20.000 novih preduzeća u odnosu na 2017. i otvoreno preko 55.000 novih radnih mesta