„Soba“mi je otvoril la sva vrata u svetu filma „SPRINGTIME IN BELGRADE“
SLAVNI IRSKI REDITELJ LENI ABRAHAMSON GOST GLAVNOG GRADA I BEOGRADSKOG IRSKOG FESTIVALA
Sedmi Beogradski irski festival pod sloganom „Springtime in Belgrade“predstavlja neke od najzanimljivijih segmenata irske kulture. Jedan od gostiju je i Leni Abrahamson, reditelj koji je 2016. bio nominovan za Oskara, koji će se večeras (19) obratiti publici u Kinoteci.
Umetnik koji ipak i dalje živi skromnim životom u Dablinu, u koji je svim srcem zaljubljen, predstaviće se još jednom Beograđanima izuzetnim filmom „Soba“i održati nekoliko radionica. Prvo fizika, pa filozofija, onda svet marketinga i na kraju film... Ili je to tek početak?
- To je kraj. Mislim... Osećam kao da ima tako mnogo aspekata i još sam uzbuđen što mogu da snimam filmove. A verovatno sam suviše star da bih sada menjao karijeru - rekao je Abrahamson na početku razgovora za magazin “Elevejt”.
Studirali ste u Kaliforniji, pa odlučili da se vratite u Irsku da snimate filmove? Neobičan izbor s obzirom na to da svi dolaze u Kaliforniju po svoj komad filmske slave?
- Začudo, nisam bio svestan te ironije dugi niz godina, ali vi ste u pravu, sve sam uradio naopako. Zapravo sam se vratio u Kaliforniju mnogo godina kasnije kao već ostvaren reditelj i srećan sam što se sve dogodilo baš tako. Mislim da bi me Holivud uništio u ranim dvadesetim. Ovako sam već bio dovoljno svestan sebe kada sam se uhvatio u koštac sa
američkom filmskom industrijom; znao sam šta želim, a šta ne. Kada ste se latili kamere, odmah su stigle i nagrade. „Adam i Pol“, „Frenk“, „Garage“- neverovatni filmovi o ljudima, njihovim izolovanim svetovima na marginama društva, a opet tako emotivni i topli… Kako birate teme?
- To je malo instinkt, a malo slučajnost. U svakom slučaju, postojalo je neko seme, iskra ideje, a onda i duboka lična veza koja je učinila da osetim da bi to moglo biti nešto moje. U svim filmovima koje pominjete bio sam veoma uključen u scenario i rad od početka do kraja, pa sam mogao da ih oblikujem oko svojih opsesija. Zašto volite da radite filmove po knjigama?
- Nikad nisam krenuo od toga kako želim da radim adaptaciju nekog romana, a nakon „Sobe“sam mislio da više nikada neću raditi adaptacije. Ali „Mali stranac“je priča koja me je opsednula godinama, već je počela da se stvara u Londonu sa Lusindom Kokson kao scenaristkinjom, tako da nikako nisam mogao da odbijem priliku da režiram. Razmišljam o velikom broju projekata koji su potpuno originalni, pa će se ravnoteža uspostaviti sa narednih nekoliko filmova. Spremate se za još jednu adaptaciju, priču o biseksualnoj bokserki Emili Grifit? - Film o Emili Grifit zasnovan je na stvarnom životu, tako da su tekstovi koje koristimo bliži sjajnim istraživačkim materijalima nego potpuno realizovanim pričama. Da, ja pišem scenario zajedno sa velikim američkim piscem Džonom Rejmondom. Život ove bokserke je bio zaista izvanredan i omogućava nam da duboko uronimo u teme muškosti, seksualnosti i prirode
američke kulture sredinom 20. veka. Kako ste uspeli da ostanete na zemlji i ne odete u skupi svet blokbastera nakon pompe oko Oskara?
- Da se „Soba“desila pre 20 godina, možda bih bio u iskušenju da skočim na veliki film, ali u ovom trenutku svog života znam šta me zaista interesuje. A znam i da bi pokušaj da napravim film u koji ne verujem do kraja završio kao totalna katastrofa. Takođe, imam veoma dobre prijatelje, porodicu i agente, a oni će me sigurno odmah vratiti na zemlju ako se desi da poletim. Šta vam je “Soba“donela u profesionalnom i privatnom smislu? - Svakako mi je otvorila sva vrata. Mnogo je lakše razgovarati da važnim ljudima u industriji - glumcima i finansijerima, ako oni već znaju vaše ime i poznaju vaš rad. To znači da mogu da pravim filmove i privučem briljantne glumce da budu u njima. Na ličnom nivou se, nadam se, nije mnogo promenio. U Dablinu još živim vrlo mirnim životom koji mi savršeno odgovara. Tokom devet dana Beogradskog irskog festivala publiku očekuju najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja iz Irske, atraktivne izložbe, književne večeri, radionice i drugi atraktivni kulturni događaji.
- Zadovoljstvo je najaviti 7. Beogradski irski festival, koji će predstaviti živopisne irske i srpske sadržaje u oblasti filma, muzike, književnosti, vizuelnih umetnosti, a kulminiraće proslavom Dana Svetog Patrika, koju nikako ne treba propustiti 17. marta u Beogradu. Festival se održava od 9. do 17. marta, a publika će imati priliku da uživa u brojnim programima, uključujući sedmodnevni filmski segment, sa dokumentarnim i dečjim animiranim ostvarenjima, koji će otvoriti Leni Abrahamson, zatim ranu irsku i srpsku duhovnu umetničku izložbu, a prvi put festival će ostaviti trajni trag u Beogradu u vidu velike strit art instalacije irskog umetnika Džejmsa Erlija - kaže Jas Kaminski, direktor festivala.
kako je bilo raditi sa Majklom Fasbenderom? Moram reći da mi je bilo žao što ste ga sakrili (nosi veliku plastičnu glavu u celom filmu).
- Mnogi ljudi su mi rekli to isto (smeh)! Bilo je zadovoljstvo raditi s njim jer je veliki glumac. Bio je otvoren za moje ludilo, divno smo sarađivali i mnogo je doprineo filmu. Recite nam nešto o svom prelepom Dablinu. Kada biste morali da izaberete nekoliko, šta bi bilo ono što ne sme da se propusti?
- Volim Dablin, čini mi se da ne mogu dugo da ga ostavim. Posebno volim da se šetam gradom kada se godišnja doba menjaju. Preporučujem vam da posetite neki od starih pabova u centru grada jer ima onih koji se nisu mnogo promenili od kada je Džojs u njima pisao „Dablince“i „Uliksa“. Ili uživajte gledajući jelene u parku Feniks.