„Strašni ultimatum“

Nisam mogao da zaspim od straha kada sam pročitao da je Savez za Srbiju dao rok od 30 dana da im se ispune uslovi inače smo obrali zelen bostan. Rekoše ne trepnuvši da u suprotnom oni izlaze na ulice i biće još glasniji, a verujem i luđi, nego što su do sada bili. Već prete Vučiću da je prošlost, da će da hapse, vešaju...

Najpre da krenem od želje da im se ispune zahtevi. Bilo bi dobro da makar jednom ljudski sroče neki zahtev, jer ono što su do sada publikovali deluje baš onako kako mali Đokica zamišlja politiku. Preciznije rečeno, zahtevi su ciljano napisani da ne budu prihvaćeni, jer gotovo je nemoguće da bilo ko ozbiljan može da prihvati činjenicu da neko ko se ozbiljno bavi politikom može onakvu gomilu gluposti da naškraba. Zahtevi su nivo Grunfovih parola koje je na majicama ponosno nosio, no ipak, onaj glavni zahtev, delo je čuvenog Superhika - “Kradimo od siromašnih da bismo dali bogatima”. To je suština njihove otimačine za vlast koju bi najpre prigrili bez izbora.

No, vratimo se na ultimatum. Evo, da se ne muče trideset dana, mogu već za vikend taj miting da sazovu, jer nikom normalnom ne pada na pamet ništa od njihovih gluposti da prihvati. I šta onda? Tako jaki i snažni, puni podrške naroda, šta će gospoda da uradi? Elem, naš narod ima jednu divnu poslovicu, doduše pomalo vulgarnu, ali u biti istinitu - bez one stvari se u svatove ne ide. Tako i ova egzotična gospoda, željna vlasti bez izbora, moraju da znaju da je za revoluciju potrebna daleko masovnija podrška i svakako kudikamo želja onih koji su na ulici da baš dovedu one koji su se nametnuli za predvodnike revolucije. Gospoda iz Saveza nemaju ni jedno, ni drugo. Narodna podrška na protestima je taman srazmerna broju lažnih profila po Tviteru koje svako od demonstranata pojedinačno ima, a čak ni ti što demonstriraju nisu nešto preterano srećni da sprovedu revoluciju i da dovedu njuške koje se nude da preuzmu vlast. Zato mi nije jasno kome gospoda preti i kome daju rok? Posle 13. aprila, za kada su miting najavili, doći će, gle čuda, 14. april. Novi dan, nove obaveze i svakako dodatni bes kod organizatora mitinga kada se budu suočili da je prethodni dan rok prošao, a oni osim uzvikivanja vulgarnih parola prema Vučiću nisu ništa postigli. Svima je jasno da se zaoštrava situacija oko Kosova i Metohije. U to ime zapadnom faktoru, koji se svojski trudi da do kraja legalizuje nelegalnu otimačinu Kosova i Metohije, potrebna je oslabljena Srbija. Najbolji način da se Srbija oslabi je upravo da se o svom jadu zabavlja, a da bi se to dogodilo potrebno joj je stvoriti određene unutrašnje tenzije, možda čak i neke nasilne demonstracije. Potrebno je prikazati svetskoj javnosti, slično kao i u Venecueli, kako je narod navodno podeljen, bez obzira na činjenicu da ovi što demonstriraju nemaju gotovo nikakvu podršku naroda. Svetski mediji danas bruje o nekakvom Gvaidu u Venecueli za koga očito ni rođena familija ne glasa, ali je on za većinu zapadne hemisfere predsednik Venecuele. Nešto slično planiraju i ovde da izazovu, pa da se javi tamo neki Boško Obradović ili sličan egzibicionista sa protesta da se samoproglasi za predsednika i da ga pojedine zemlje priznaju. Tada bi Srbija ušla u spiralu teške političke krize, a za to vreme zapad bi završavao svoj prljavi posao oko Kosova i Metohije. Otuda rok uz ultimatum koji je Savez za Srbiju postavio prema Vučiću nije opasan po Vučića, ali bi mogao da bude opasan po Srbiju, jer ista ruka rukovodi razbojnike u Prištini i ove komične alanfordovske likove koji urlaju po ulicama Beograda.

Nikom normalnom ne pada na pamet ništa od gluposti Saveza za Srbiju da prihvati