Da li treba skr
DO KRAJA RADNE SEDMICE OČEKUJE NAS VREMENSKI ROLERKOSTER DOBA BRZOG ŽIVOTA I INTERNETA NAMEĆE PITANJE K
Nakon toplog vikenda, pred nama je još jedan topao dan sa temperaturom višom iznad prosečnih vrednosti. Ipak, do kraja radne sedmice očekuju nas i kišni dani.
Danas nas očekuje toplo i u većem delu pretežno sunčano, samo će u severnim krajevima biti oblačno, uz slabu kišu posle podne i uveče. Jutarnja temperatura kretaće se od 4 stepena do 7 stepeni, a najviša dnevna od 15 do 24 stepena, koliko će biti u Nišu.
U Beogradu će biti pretežno sunčano i toplo. Uveče i tokom noći doći će do naoblačenja sa slabom kišom. Vetar slab do umeren južnog pravca, uveče u pojačanju i skretanju na severozapadni. Najniža temperatura oko 11 C, a najviša oko 19 C.
Međutim, u utorak na istoku i jugoistoku veći deo dana biće pretežno sunčano, dok će u ostalim krajevima biti promenljivo oblačno, ponegde s kišom i osetno hladnije, sa padom temperature od pet do 10 stepeni. Temperatura će se kretati od 2 do 6 stepeni, a najviša dnevna biće do 16 stepeni.
Nagla promena temperature, vazdušnog pritiska i nivoa vlage, kao i vetrovito vreme, najčešći su parametri koji utiču na zdravlje. Stariji srčani bolesnici i astmatičari najteže podnose promenu vremena. U osetljivoj grupi su i mlađi od 15 godina jer reaguju na uticaj elektromagnetnih talasa koji se menjaju u skladu sa promenom temperature.
U sredu pre podne, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, biće oblačno mestimično s kišom, a posle podne očekuje se prestanak padavina i razvedravanje. Od četvrtka stiže nam suvo i uglavnom sunčano vreme uz manji porast temperature, tako da će maksimalna temperatura dostizati 17 stepeni. Zatim se očekuje naoblačenje s kišom, na planinama sa snegom i padom temperature.
Deci je škola postala dosadna, slažu se i profesori i učenici, a da li jedno od rešenja leži u tome da se školski čas skrati na 35 minuta? Evo šta o tome kažu i učenici i nastavnici.
U protekle dve i po decenije došlo je do znatnih promena koje je pre svega doneo internet, pa je pažnja učenika svedena na minimum. Đaci će danas uz samo nekoliko klikova, doći do zanimljivih sadržaja i predavanja, a školski sistem i pored referomi koje se sprovode, ipak zaostaje za ubrzanim tempom života.
Jasmin Nikolovski, direktor Petnaeste beogradske gimanzije, dao je interesantan predlog. On smatra da bi školski čas trebalo skratiti na 35 minuta uz obavezno modernizovanje nastave.
Deci je škola postala dosadna, šta treba menjati?
- Učenicima je dosadno i časove bi trebalo skratiti na 35 minuta. To nikako ne znači da bi se izgubio deo gradiva, već bi način nastave bio interaktivniji između učenika i nastavnika, odnosno profesora. U takvom slučaju bi se otvorila mogućnost konsultacija kao na fakultetima, i učenici bi u tom petnaestominutnom delu imali priliku da pitaju profesora sve ono što im nije jasno - smatra on.
Nikolovski smatra da bi samim tim komunikacija između profesora i učenika bila bolja.
- Moramo da shvatimo Moć pažnje učenika je precenjena stvar, bez obzira na sam kvalitet nastave. Časovi od 45 minuta su previše za učenike u pubertetu. Trideset ili 35 minuta je dovoljno da se iskoristi maksimum učenika kada je u pitanju pažnja i volja da se prati predviđeno gradivo. Deca bi se složila s tim da časovi budu 35 minuta. To je sasvim dovoljno vreme da se obradi jedna tema. Međutim, nama bi se onda smanjile plate još više.
Zato treba uvesti zanimljiv praktičan rad. Čim je čas takvog tipa, deca vole da učestvuju u radu. Ubitačno je za njih kada je čas frontalnog tipa. i uvažimo da su se deca promenila i da je današnje digitalno doba umnogome promenilo način njihovog rada i učenja. Mladi danas mnogo brže znaju, misle i umeju, stoga definitivno mladosti treba dati prostor - objašnjava za “Blic” Jasmin Nikolovski.
S druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević, komentarišući skraćenje časova na 35 minuta, navodi za “Blic” da je to neozbiljno.
- Da bi se o tome ozbiljno govorilo, zagovornici te ideje trebalo bi prvo da polože licence, a onda da se uradi jedna sveobuhvatna studija o tome kako bi izgledalo obrazovanje kada bi časovi trajali 35 minuta naveo je on.
“Blic” je anketirao profesore, učenike, učitelje, nastavnike, direktore, kako osnovnih tako i srednjih škola. Zalažem se za čas po meri deteta i procenu nastavnika koliko će određena aktivnost trajati. Različiti predmeti i oblasti zahtevaju i različiti pristup i vreme. Za praktični i stvaralački rad nam je potrebno sigurno više vremena, za neke druge aktivnosti daleko manje.
Trebalo bi prepustiti nastavnicima da odrede vremenski nedeljni plan aktivnosti. Previše je kada imamo sedam časova jer smo već posle četvrtog, petog umorni, a tek kada se oduži do sedmog, jednostavno je previše. Ako me pitate da li treba skratiti časove, odgovor je “da”.