Vukove i reptile gaje kao ljubimce
GRAĐANI SVE ČEŠĆE PRIPITOMLJAVAJU DIVLJE I EGZOTIČNE ŽIVOTINJE
Životni put Dobrivoja, albino zmije, kao kućnog ljubimca koji je nedavno dospeo na Palić nije jedinstven, naprotiv, često vlasnici egzotičnih i drugih životinja shvate da ne mogu da brinu više o reptilima, pa oni završe u zoovrtovima.
Novi stanovnik Zoološkog vrta na Paliću i atrakcija za posetioce burmanski piton Dobrivoje je džinovska albino zmija od 35 kilograma i tri i po metra.
Na Palić je stigao iz Obrenovca jer su vlasnici odlučili da postanu roditelji i život sa Dobrivojem bi mogao da ugrozi prinovu.
Biolog u Zoološkom vrtu Kristijan Ovari kaže za „Blic“da je Dobrivoje prepoznatljiv, kao i sve albino životinje po tome, što njegovo telo ne proizvodi pigmente i ima mlečnobelu boju.
- Burmanski piton je na međunarodnoj CITES listi zaštićenih vrsta. Dobrivoje je star više od 10 godina, obeležen je mikročipom i kupljen je u radnji kućnih ljubimaca u Beogradu. Međutim, kada je kupljen niko vlasnicima nije rekao koliko može da poraste. Dok je bio mala zmija, bio je divan kućni ljubimac, ali vremenom je osim ljubavi prema njemu rasla i njegova dužina. Porodica želi dete, a to u ovoj situaciji nije naivno i može biti pravi horor. Takve horor priče se dešavaju u svetu kada pitoni kućni ljubimci pobegnu iz stana i preko kanalizacionog otvora se spuste sprat niže i uđu u tuđi stan - objašnjava Kristijan Ovari.
Stručnjacima u Zoološkom vrtu je zato važno da te životinje budu pod kontrolom i nadzorom, da su obeležene, da se zna vlasnik i što je najbitnije da imaju legalno poreklo.
- Pošto je priča o albinizmu zanimljiva, on će ostati kod nas, ali sam lično protiv albino životinja jer se s njima šalje pogrešna poruka ljudima. Zoološki vrtovi ne treba da budu frik šou, ovde treba da budu tipični predstavnici vrsta. Izuzetak je napravljen i zato što smo hteli da izađemo u susret samoj zmiji, koja nema drugih opcija za život, a drugi razlog je njena velika obrazovna vrednost - kaže Ovari.
Biolog poručuje da je upravo priča o Dobrivoju primer za naše građane da treba pažljivo da biramo kućne ljubimce kada ih kupujemo, da dobro razmislimo da li smo u stanju da se bavimo njima narednih 10 ili 20 godina pa čak i više jer, recimo, žako papagaji žive 50 i 60 godina, a i džinovske zmije su veoma dugovečne i mogu da nadžive vlasnike.
- Pre par godina zvao nas je kolega koji je video narandžastu zmiju u dvorištu. Ispostavilo Pre par godina zvao nas je kolega koji je video narandžastu zmiju u dvorištu. Ispostavilo se da je meksički kukuruzni smuk
se da to nije domaća vrsta zmije, već meksički kukuruzni smuk. Naknadno se otkrilo da je ranije u zgradama živeo čovek kome je pobegao kućni ljubimac. Ta zmija je preživela u zgradi i dvorištu loveći miševe, ali treba paziti da se ne bi nastanili kod nas i postali invazivna vrsta, pa samim tim i štetočine - upozorava biolog.
Kako objašnjavaju u Zoološkom vrtu, problem sa tržištem kućnih ljubimaca se uglavnom svodi na to da ljudi vole da kupuju kućne ljubimce na osnovu vizuelnog doživljaja.
- Jedno vreme su u Srbiji bile popularne iguane. One su isto na CITES-U, ugrožene su trgovinom, ali su kod nas
dolazile kao male, najčešće bi se prehladile, nisu imale dovoljno UV zračenja i vitamina i to je rezultovalo nedostatkom kalcijuma. Dobijale su rahitična oboljenja i ugibale od malfromacija na kostima - kaže Kristijan Ovari.
U Srbiji dosta ljudi za kućne ljubimce uzima kornjače. Ovari objašnjava da oni ne razmišljaju mnogo kada je donesu kući, a kada im dosadi, ne znaju šta da rade s njom.
- Sada imamo nekakvo ludilo s vukovima. Ljudi iz nekog razloga, iako je pas produkt 10.000 godina selekcije u zatočeništvu, ponovo pse ukrštaju sa vukom. Vučji pas je zapravo poluvuk, a on je podjednako opasan kao i vuk. Želja za držanjem vukova, lisica i jazavaca u zatočeništvu je veliki problem. Ljudi idu na berze u Holandiju i dovoze najneverovatnije vrste ptica. Kupuju kljunoroge, ždralove, razne vrste gusaka i pataka kaže Ovari.
Zaključak stručnjaka je da je tržište kućnih ljubimaca jako trusno tlo.
- Treba otići u azil i udomiti macu i kucu kojima je potrebna ljubav. Egzotične životinje ne mogu da žive u našim uslovima, niti imamo iskustva da se staramo o njima, a ta životinja ne može ni da nam uzvrati ljubav jer su gmizavci hladnokrvne životinje, nemaju socijalnu strukturu. Ptice isto konceptualno drugačije žive od ljudi. Ne vole da se maze. Eventualno dolaze u obzir papagaji, ali oni u prirodi žive u paru, a to što ćemo mi za njih da izdvojimo pola sata nije dovoljno jer će on naredna 23 i po sata da sedi sam i da pati, a to je pogrešno - zaključuje Ovari.