Čovek koji kulture čita jezikom igre

Jedan od najintrigantnijih savremenih koreografa i direktor Kraljevskog flamanskog baleta Sidi Larbi Šerkauji stiže u Beograd.

Pred zvanični početak Festivala igre, njegova trupa Eastman iz Antverpena, u Sava centru izvodi “Fractus V”, delo inspirisano tekstovima filozofa Noama Čomskog. Pred svoj prvi dolazak u Srbiju, Šerkauji govori za “Blic”.

- Pre svega, mislim da za umetnike u bilo kojoj oblasti nije potrebna definicija. Ja igram jer ne želim da budem deo neke definicije. Ali ponekad je ljudima potrebno objašnjenje, da kažete ko ste, odakle dolazite i šta radite. Ono što radim odnosi se na pokušaj da budem što bliže stvarima do kojih mi je stalo, koje volim i koje smatram da treba braniti. Idejama za koje želim da se zauzmem. To mogu biti različite teme iz različitih kultura, elementi koji su meni važni ili predstavljaju deo mene. Radeći sa flamenko umetnicom Marijom Pažez, nisam istraživao definiciju flamenka, već pokret. Dakle, kada ljudi kažu da “on ume da promeša kulture”, ja kažem, ne, ja ih samo tumačim, ili prevodim na jezik savremene igre.

- Verujem da je arapska tendencija da se svet posmatra naopačke. Takođe, postoji i “tečnost” pokreta. Volim tok koji je svojstven arapskoj kaligrafiji, gde su slova povezana i reči prepletene. Pisanje zdesna nalevo ponekad mi je pomagalo da sagledam stvari iz druge perspektive. Kada sam bio dete, imali smo stihove iz Kurana napisane u kaligrafiji iznad naših vrata. Voleo sam tu estetiku. Mislim da je ta estetika deo mene, arapski osećaj lepote. Ali ideju o onome šta ja smatram lepim oblikovala je i moja majka, koja je katolkinja i koja me je vodila u katedralu u Antverpenu kako bi mi pokazivala slike u njoj. Istovremeno, ima mnogo stvari koje moji roditelji ne smatraju lepim, ali koje sam naučio da cenim. Mislim da je zaista važno ispitati stvari koje smatrate ružnim jer su to često predrasude.

- Kada sam imao 14 ili 15 godina. Zbog mog porekla, jedina mogućnost da vidim igru nudila se kroz različite