BOJAN KLAČAR IZVRŠNI DIREKTOR CESIDA

Bojkot je opozicioni adut na oštrici mača

Bojkot je mač sa dve oštrice, može mnogo da donese opoziciji, ali još više da odnese. Ono što bi opozicija u ovom momentu morala da sagleda je ne da li će postići uspeh tog izbornog dana, nego šta žele da postignu dan posle toga.

OIVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ

vo u intervjuu za “Blic” kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida. On naglašava da je bojkot u ovom trenutku adut opozicije. - Ako pažljivije ispratite kako reaguje SNS, vidi se da nisu imuni na ideju bojkota, ne zato što oni nužno misle da bi imali problem sa izlaznošću na izborima, nego zato što to na neki način otvara određena pitanja u situaciji u kojoj oni mogu da budu poprilično sigurni u ishod izbora. Postoji dosta argumenata za bojkot i treba imati razumevanja, međutim, s druge strane, i opozicija mora da bude sigurna u tu odluku ako je donese.

Šta bi se smatralo uspehom bojkota?

- Poželjan rezultat iz ugla opozicije je onaj koji bi mogao da inicira pitanje eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora. Da bi se taj rezultat desio, tu bi moralo da se poklopi nekoliko faktora. Jedan je nešto niža ili niska izlaznost, drugi je da front ljudi koji bi bojkotovali bude što veći.

Ako Savez za Srbiju bojkotuje izbore, a na njih izađu Pokret slobodnih građana, Šapićev SPAS, Demokratska stranka Srbije, LSV, LDP, radikali... Da li bi to bio uspešan bojkot?

- To smanjuje šanse za uspeh. Možemo ga zvati bojkotom, jer ga formalno bojkotuje najsnažnija opoziciona organizacija u ovom momentu, kao i u poslednjih skoro 12 meseci. Njihovi rejtinzi stagniraju, ne napreduju, ali su i dalje druga najsnažnija politička organizacija, iza SNS. To bi bila loša poruka za SNS, ali mnogo povoljnija nego da se njima priključe PSG i Građanski front.

Koje su još nepoznanice kada je o bojkotu reč?

- Mi u ovom momentu ne znamo da li će osim redovnih izbora biti još neko glasanje - zato kažem da je trenutno bojkot važan adut za opoziciju. Naglašavam trenutno, jer šta ako se za četiri, pet meseci otvori pitanje da se tada glasa i o promeni Ustava ili za neko rešenje za Kosovo. To će dati potpuno novu dinamiku priči o bojkotu. Ti izbori će biti mnogo više od običnih izbora.

Da li prava opozicija može da bude neko ko u ovom trenutku kaže “ja nisam za bojkot”?

- Ja mislim da može i da je zamka upadati u narativ ko je prava a ko nije prava opozicija, zato što će se građani izjasniti i o jednima i o drugima.

A jesmo li upali u tu zamku?

- Jesmo. Upali smo u nekoliko loših narativa kada je reč o izborima. Sve je crnobelo. Iz ugla vlasti opozicija je crna, iz ugla opozicije, vlast je crna. Drugo, ne postoji nijedna stvar od životnog, državnog, ekonomskog karaktera oko koje vlast i opozicija mogu da se dogovore. Zoran Panović je nedavno rekao da su čak i za vreme Miloševića postojale teme, poput Dejtona, gde je opozicija mogla da podrži vlast. Danas u Srbiji ne postoji nijedna tema oko koje bi se vlast i opozicija dogovorile, ja se često našalim i kažem da je to možda ukidanje izvršitelja. Treća priča je da sve posmatramo emotivno i da ne možemo da izađemo iz kruga lepljenja etiketa koje su vrlo često lične, i četvrta je da imamo prave i lažne opozicionare.

Da li je događaj na Fakultetu političkih nauka bio početak dijaloga vlasti i opozicije?

- Jeste. Logično je da su i jedni i drugi nešto distanciraniji kada je reč o toj temi, jer i jedni i drugi uslovno rečeno mogu nešto od svojih birača i da izgube i svi su oprezniji, tim pre što je ovo jedan uvodni dijalog čiji su efekti nemerljivi dok ne vidimo šta će se dalje dešavati. Svakako, ovo možemo nazvati prvim malim pozitivnim korakom gde su različiti ljudi seli i razgovarali.

Otkud ideja da ne bude javnosti i da li mislite da je to dobro?

- Iz mog ugla ta ideja je bila dobra jer se pokazalo da u prisustvu medija, mnogi političari i stranke vode računa koju će poruku poslati biračima, a ne suštinski koju će politiku ponuditi. Pretpostavljam da je i učesnicima odgovaralo.

Da li mislite da je sve došlo posle pritiska iz inostranstva?

- Meni to nije poznato, ali je činjenica da imamo nekoliko stvari koje jesu ove godine drugačije u odnosu na prošlu. Prvo, bili su protesti, drugo, imamo najavu bojkota i treće, na neki način vlast mora da postane malo senzitivnija zato što dolaze neke krupne teme u budućnosti gde je potrebno praviti širi konsenzus, nije dovoljno samo ono što je formalna podrška vlasti u parlamentu.

Kako ocenjujete nivo učesnika s obe strane?

- Kao vrlo relevantan.

Da li ste videli kritike na Tviteru u kojima opozicioni birači zameraju Draganu Đilasu što je razgovarao s Vladimirom Đukanovićem?

- Bio je i Nebojša Stefanović, prevashodno, a on je potpredsednik Vlade i stranke i ministar policije. Bio je to najrelevantniji mogući skup ljudi u ovom momentu.

Druga najjača politička opcija u Beogradu koju predvodi Aleksandar Šapić nije ni pozvana na sastanak. Nije pozvan DSS, nije SDS Borisa Tadića. Kako to komentarišete?

Protesti nisu uspeli da osnaže pojedinačno opozicione stranke niti da prošire bazu opozicionog biračkog tela

- To je definitivno pitanje za organizatore skupa. Nije mi neobično, ne bi bilo ni da su pozvani, ali se verovatno organizator vodio kriterijumom institucionalnog delovanja.

Vlast bi da se dijalog vodi u skupštini, tvrde da se van institucija države ne može postići dogovor.

- To je delimično tako. Dijalog se može voditi i na nekim drugim mestima, ali ako bi vlast i opozicija želeli da pregovaraju, to bi onda uključivalo da se dešava u institucijama sistema. Tu postoje različiti interesi. Vlast promoviše parlament kao instituciju zato što postoji bojkot i vlast bi mogla da poentira ako se ti razgovori prebace u parlament. S druge strane, opozicija bojkot drži kao svoj adut. STVORITI ZA KRATKO VREME OPOZICIONOG LIDERA KOJI SE PO REJTINGU MOŽE PRIBLIŽITI VUČIĆU - NIJE REALNO. TO JE PROCES I NE MOŽE ZA NEKOLIKO MESECI

Da li je ono sa keteringom i pečenjem malo nevešto izvedeno?

- Mislim da je to trivijalno.

Ima li promena u rejtinzima stranaka?

- Nema. Protesti nisu uspeli da osnaže pojedinačno opozicione stranke. Sve vreme smo imali prelivanje glasova između različitih opozicionih stranaka. Protesti nisu uspeli da prošire bazu opozicionog biračkog tela. SZS je u jednom momentu bio malo jači, ali vratio se nakon toga na procente koji su i danas, i idu do maksimalno 15 odsto. Sa dolaskom Sergeja Trifunovića PSG koji je bio u krizi sredinom prošle godine postao je opcija koja se bori za cenzus, a protesti nisu uspeli da okrune bazu birača SNS ni u kom ozbiljnijem pogledu.

Jeste li primetili prepucavanje javnih ličnosti i političkih aktera na Tviteru. Kako vam se to čini?

- To je jedan konstantan proces koji je bio vidljiv i u jeku protesta. To govori o neprestanom procesu fragmentacije opozicionog bloka. To pokazuje neku vrstu narcizma sitnih razlika, jer kad bi se pogledale sličnosti svih opcija koji su učestvovale u protestima, one su veće nego što su razlike. I ta fragmentacija sužava prostor opozicije da napravi snažniji blok prema Aleksandru Vučiću. Jer, Aleksandar Vučić ne da ne fragmentira blok koji čini vladajuću koaliciju, već i na očite prestupe koalicionih partnera, kao što je slučaj s Nenadom Popovićem, reaguje pomirljivo i ne reaguje naglo, iako u ovom momentu njegov blok ima preko 50 odsto. Jednim delom opozicija nema vezivno tkivo koje bi je držalo na okupu. Delom, to je nedostatak ličnosti.

Kako da reše taj problem?

- Ne može kratkoročno. Treba da se fokusiraju na pitanje kako će nastupiti, sa kojim ljudima i strankama. Stvoriti za kratko vreme lidera koji se po rejtingu može približiti Vučiću, nije realno. To je proces i ne može za nekoliko meseci.

Kako gledate na ujedinjenje DS?

- Kao na jedan nedorečen proces. Inicijalno je moglo da bude vrsta okidača, međutim, nakon nekoliko nedelja, gotovo da više i ne postoji kao tema, čak i najglasniji akteri u tom procesu su se povukli i više se ne pominju. To mi sugeriše da nisu počeli da rade ni na terenu, da DS i dalje svoju budućnost vezuje za SZS i da je to okvir koji joj ne dozvoljava da poradi na razvoju sopstvene političke inicijative.

Šta mislite da na izbore izađu PSG, DS i Nova stranka u jednoj i SZS u drugoj koloni?

- Sad je već kasno ako govorimo o sledećim izborima. To je bilo relevantno pitanje na unutarstranačkim izborima u DS, kada se govorilo o tome da li ići sa SZS. Činjenica je da je DS u SZS na neki način četvrti akter po snazi i to se oseća na svim nivoima i zato i priča o ujedinjenju kasni. Ono što za opoziciju može biti korisno je da se ne insistira na nastupu u okviru SZS jer sve deluje kao pokušaj da se najrazličitiji akteri politički uguraju pod jedan kišobran koji nije komotan. Možda je za opoziciju čak i bolje da tu postoji SZS kao desno-centristička organizacija sa izuzetkom DS, a da na drugom polju imamo aktere koje baštine levi centar ili levicu.

Je l’ i vaš utisak da se u DS mnogo energije gubi na izbacivanje članova i unutrašnja trvenja?

- DS nije uspeo da se nametne kao snažan akter u SZS i to izaziva nezadovoljstvo jednog dela i rukovodstva i jednog dela članstva, a vrlo verovatno i jednog dela birača koji ili idu ka nekim drugim strankama ili će otići u apstinente. n