S ljubavlju
Ne pamti se da je u skorijoj prošlosti neka politika imala veći stepen podrške vlasti, ali i opozicije, kao što ima politika EU integracija. Ipak, uprkos skoro apsolutnom parlamentarnom konsenzusu, kao i eksplicitno deklarisnim strateškim prioritetima i ciljevima aktuelne Vlade Republike Srbije, pojedini ministri spavači se povremeno razbude kako bi doveli u pitanje, ne samo evropski put Srbije, već i budućnost same EU. Pri tome se, naravno, nudi i alternativa, a to je Evroazija, kao konačno geografsko, političko, ekonomsko, kulturno, bezbednosno i svako drugo odredište gde takvi vide Srbe i Srbiju. To se nikako ne može nazvati ispadom jer je pažljivo planiran trenutak, kao i sama poruka. Istorija nas uči da je ovo tek početak kampanje koja će imati svoja ubrzanja i pikove. I sve to s ljubavlju.
Kao po pravilu, a ja ne verujem u slučajnosti te vrste, jave se i zaboravljeni neonacionalistički ideolozi, u istim medijima, kako bi građanima ukazali da je vreme da se isprave devijacije u društvu tako što se sugeriše ne toliko gde da letuju, već gde da ne letuju odnosno da svojim letovanjem ne amnestiraju zločine, zločince... Argumentaciju za takve stavove crpi se iz dešavanja tokom Drugog svetskog rata i ultradesničarskih stavova koje rasipaju po celom prostoru bivše Jugoslavije. Zanimljivo je da takvim „eminentnim“perima ispod radara prolaze ekskluzivna letovanja političara vlasti ili tajkuna baš u Hrvatskoj, ali su izuzetno kritični prema običnom plebsu. Da, i to je s ljubavlju.
Deo iste kampanje su i mnogo radikalnije i opasnije teze neostvarenog, neperspektivnog, penzionisanog potpukovnika koji ide još dalje i u svom virtuelnom svetu kreira obaveštajna saznanja da bi to sve pretočio u operaciju „Omča“koja bi, po njemu, imala za cilj montirano političko ubistvo. I umesto da pokuša da se nametne kao konkurencija Robertu Ladlamu u maštovitoj kreaciji obaveštajnih spletki, njegove zamisli prenose svi režimski tabloidi uključujući i one koji su se donedavno kotirali kao respektibilan dnevni list. Ipak, iako „Omča“zvuči kao nebuloza
kojoj je cilj zbunjivanje građana i preusmeravanje pažnje, očekivalo bi se da neko od državnih organa reaguje, što se nije desilo. Da je tekst kojim slučajem objavljen na Fejsbuku ili Tviteru, pisac bi već bio priveden, ali kad se objavi u medijima čiji je cilj zaustavljanje EU integracija i „zaokretanje kursa broda“, onda sve nekako prolazi s ljubavlju. Kako stvari stoje, cela „Omča“je proizvod poznate strategije manipulacije Čomskog u kojoj je prva tačka upravo preusmeravanje pažnje, međutim nije li nedavno u susednoj zemlji koja se nalazila pred strateškim odlukama pokušana organizacija atentata s ljubavlju.
Nezavisno od konstrukcija „Omči“, činjenica jeste da se na prostoru Balkana ukrštaju interesi moćnih država, a sa povećanjem izvesnosti potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine, rastu i bezbednosni rizici. Najavljeno formiranje vlade Kosova pre izbora daje nadu da Haradinaj, bar na neko vreme, završava sa svojom političkim angažmanom, a može se već naslutiti i ukidanje taksa i skori nastavak pregovora. Stabilizacija stanja u regionu očigledno nije svima u interesu, jasno je da ima onih koji bi da Srbiju drže u stanju hibernacije i kao kamen u cipeli regiona i Evrope. Pitanje ostaje samo na koji će način reagovati određene strukture moći kad postanu svesni nepovratnosti procesa i gubljenja uticaja u Srbiji kakav su nekad imale. Tek tada, a bez ikakvog interesa ili projekcije moći, može nastupiti ona prava, iskrena ljubav.
Pogubna stvar koja nam se radi u ime ljubavi je militarizacija naše budućnosti odnosno podsticanje mržnje kod mladih. Naime, i ove godine je na Zlatiboru „s ljubavlju“organizovan tzv. omladinskopatriotski kamp u kojem maloletnici prolaze delom i vojnu obuku, a uz instruktore iz ruske desničarske organizacije „ENOT Corp.“. Pripadnici te privatne vojne kompanije su u Rusiji bili hapšeni, a teretili su se za izvršenje krivičnog dela koje se odnosi na podsticanje mržnje, ponižavanje ljudskog dostojanstva i uključivanje maloletnika u izvršenje krivičnog dela. Očigledno je da ruske vlasti nemaju razumevanja za trovanje njihove mladeži, ali ako to rade u Srbiji, onda niko nema problem jer ionako nije prvi put da Srbija bude poligon za vežbanje. Za razliku od prošle godine, ove godine taj paravojni, pravoverni kamp nije zatvoren, iako su u obuku uključena strana uniformisana lica. Zbog čega smo došli u situaciju da našu decu, poveravamo stranim paravojnim instruktorima koji nisu prihvatljivi za obuku ruske dece, ali su dobrodošli u Čajetinu?
Zbog svega navedenog, takva ljubav boli, a od ljubavnog zagrljaja pucaju kosti. I bez obzira na bol, moramo znati kad je vreme da prekinemo ljubavni ples u kojem je jedna strana unela samo čiste emocije, a druga čisti interes.
Pogubna stvar koja se radi u ime ljubavi je militarizacija naše budućnosti