Po zvanje doktora nauka ide čak u Južnu Koreju
Ne zna Aleksandar Ćitić (24) iz Čajetine koliko u Srbiji ima vlasnika doktorske titule stečene u Južnoj Koreji, tek to zvanje iz iste države, iz oblasti metalurških nauka, on planira da donese za četiri godine.
ZA TO VREME njegovo školovanje finansiraće napredna država sa drugog kraja sveta.
Korejcima su najbolje preporuke bili njegov indeks - sa prosečnom ocenom 9,02 na osnovnim i 9,88 na master studijama, i njegova želja da uči po tamošnjem obrazovnom sistemu.
Čajetinac, koji je osnovnu školu završio u svom mestu, a srednju u Užicu kao vukovac, oktobra pretprošle godine, kao student osnovnih studija Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, obreo se na Sajmu stipendija. Među ambasadama stranih država, koje su nudile stipendije najboljim studentima iz Srbije za master, bila je i južnokorejska.
- Razmišljao sam da li da se prijavim za stipendiju Češke, neke od baltičkih država ili Južne Koreje. Opredelio sam se, iako je najudaljenija, za Koreju, pošto sam detaljno istražio kulture, običaje, tradiciju i obrazovne sisteme svih zemalja i benefite koje pružaju njihove diplome. Presudno je bilo to što je Koreja jedna od najinovativnijih zemalja u svetu i ulaže velika sredstva u obrazovanje i nauku - priča Aleksandar za „Blic“.
I nije mu se posrećilo. Njegovo ime je precrtano pred poslednji krug konkursa. Master studije je završio u Beogradu, a onda prošle jeseni ponovo otišao na Sajam stipendija, rešen da kod Južnokorejaca konkuriše za doktorske studije. Ovog puta je izabran. Konkurisao je kod tri univerziteta, a primio ga je „Pukjong“, jedan od pet tamošnjih na kojima se izučava metalurgija, a po broju stranih studenata najveći u Koreji.
- Koliko sam se raspitao, naših državljana tamo nema, biću jedini student iz Srbije. Putujem 21. avgusta. Godinu dana ću u Nonsanu pohađati kurs korejskog jezika, a onda ću tri godine provesti u Busanu, na doktorskim studijama - kaže mladić sa Zlatibora.
Za te četiri godine vlada Južne Koreje plaćaće mu kurs jezika, školarinu, zdravstveno osiguranje, plus oko 800 evra za troškove smeštaja u studentskom domu i ishrane. Domaćin ga časti i sa povratnom kartom, ali samo jednom.
- S obzirom na to da bih ja da za ove četiri godine voleo da neki put dođem u Srbiju, a prevoz je skup, kao i ostali troškovi života koje ne verujem da će podmiriti onih 800 evra, valjalo bi da nađem još neku stipendiju. Od druge godine osnovnih studija stipendirala me je opština Čajetina, a na masteru država Srbija - priča Aleksandar.
Ne plaši se kako će se uklopiti u tamošnji način života i prihvatiti mentalitet Korejaca. Voli promene, a naročita čast mu je što će se školovati u državi koja je sinonim za preciznost, uređenost, disciplinu, najmodernije tehnologije. Najteže će mu pasti što će biti daleko od porodice, prijatelja i mira na Zlatiboru.
Šta će i gde će sa zvanjem doktora metalurških nauka – ne zna, tek, kaže, izvesno je da neće ostati na Korejskom poluostrvu da radi iako je svestan da bi odlično unovčio svoju diplomu.
- Srbiji su potrebni mladi, obrazovani ljudi koji znaju da unaprede privredu i doprinesu nauci, pa mi je želja da mojoj zemlji pomognem tako kao profesor na Tehnološko metalurškom fakultetu - priča Čajetinac. Aleksandar će prvo godinu dana učiti samo jezik a onda ga čekaju tri godine studija. Studije i boravak plaća vlada Južne Koreje