PARADOKS, POVERENJE I SNAGA IDEJE
Danas je fokusiran politički teatar, treba da se borimo i za to da ohrabrimo ljude da se okrenu boljem delu sebe, kaže Dubravka Drakić, čuvena crnogorska glumica.
Publiku osvaja i sa scene i sa ekrana (“Budva na pjenu od mora”, “Atomski zdesna”…), svojim prisustvom i vrsno odigranom ulogom u filmu “Grudi” Marije Perović , harizmom takođe, na najlepši način obeležila je početak 33. Filmskog festivala Herceg Novi.
A na početku razgovora za “Blic”, između ostalog, napominje da ju je već na prvo čitanje očarao scenario pomenutog filma.
- Ne samo zbog važnosti priče, primerice onog segmenta koji govori o akutnoj temi - karcinomu dojke, nego i Marijin kapacitet, zrelost da to ispriča na način na koji ume da priča ženske priče utkajući u njih valere suptilnosti u ženskom biću.
Govoreći o tzv. ženskim temama, kazali ste i da je u realnosti vrlo prisutan snažan paradoks?
- Čini se da je sve moguće, sve otvoreno, a sa druge strane ženu čeka sve ono što pripada supruzi, majci, ćerki, sestri... Od nje se očekuje da uvek bude na visini svakog svog zadatka, da ume da reaguje, da se postavi... No, nevezano od muškog ili ženskog ugla, ima nešto što mi strahovito nedostaje. A to je?
- To da ljudi budu obuzeti idejom koju potom nastoje da isprate, da ostvare viziju… Takvi ljudi se danas tretiraju kao luzeri, budalasti zanesenjaci koji ne žive u realnosti, žargonski “jadovi jadni”… A zapravo samo kad nas vodi ideja mi možemo stvarno nešto vredno postići… Priznali ili ne, nema te količine novca koja može uzneti kao što to može ideja. Mira Banjac je na otvaranju festivala rekla da ste vi Melina Merkuri crnogorske kulture?
- Šta da kažem na to, mogu samo da pocrvenim... Dirljivo, naravno... Ako krenemo kroz vašu karijeru, kroz uloge i na sceni i na ekranu, šta je to što vas vodi?
- Moj prvi igrani film je bio sa Marijom “Opet pakujemo majmune”. Tada smo tek bili završili Andrija, Jela Đokić, ja... igrali sa našim divnim profesorom Borom Stjepanovićem, a ja sam imala ulogu njegove supruge. Postarili su me, dodali sede, iscrtali bore... Ali moj fokus je bio na tome da igram majku, suprugu, vremešnu ženu... Sa ove distance shvatam koliko je to bilo hrabro. Jer, treba graditi odnos na filmu, a ono što kamera uhvati uhvatila je; taj trenutak vere, trenutak istine odnosno istinu (tog) trenutka, glumačke razmene... Shvatila sam da je ključ u međusobnom poverenju. Meni je zvezda vodilja Ljudi su danas neprekidno, nenormalno opterećeni onim spolja, a postoji sjajan naslov koji se s tim hvata ukoštac “Sirano de Beržerak” to da znamo šta radimo (ili makar iskreno za tim tragamo), da imamo poverenja u one sa kojima radimo, da verujemo da je to što hoćemo moguće… I da u odsutnom trenutku beskompromisno dajemo najbolje od sebe. U obnovljenoj predstavi “Bokeški d-mol”
(S. Koprivica/m. Karadžić) igrate ulogu koju je igrala Milena Dravić...
- Milena! Obeležila nam je život na najlepši način. Veliko iskustvo. Ogromna očekivanja od sredine, od sebe same, pritisak. Ali sjajan komad, uz izvanrednog Mladena Nelevića (jedinog iz stare postave) davao mi je motivaciju da sa mladim glumcima tu, u osnovi antiratnu priču ispričamo iz duha ovog vremena, naravno uz ogroman pijetet i sećanje na ono što je Milena Dravić bila i uradila i što je ta predstava značila ne samo za Tivat, nego za crnogorsku kulturu i kulturu ovih prostora. Ima li neka uloga koju priželjkujete ili šta je to što mislite da bi trebalo raditi, koji naslov?
- Ljudi su danas neprekidno, nenormalno opterećeni onim spolja, a postoji sjajan naslov koji se s tim hvata ukoštac - “Sirano de Beržerak” u kojem se, pojednostavljeno rečeno, govori; što mi gledaš nos (iz današnje perspektive čitaj silikone, materijalno-statusne simbole...), zašto gledate stvari spolja… Šta znači taj nos naspram Siranovog čudesnog ljudskog bića prepunog kvaliteta. Danas je na izvestan način fokusiran politički teatar, borba sa društvenim temama, podelama, ali mislim da takođe treba da se borimo za čoveka, da ohrabrimo ljude da se okrenu boljem delu sebe.