Da se prebrojimo: Ko je veći Jokić!

Ma ne, nema šanse, nikada taj neće igrati za reprezentaciju! Ako ste ovako razmišljali o Nikoli Jokiću, onda ste jedan od brojnih srpskih košarkaških “stručnjaka” koji su znali šta će Jokić da uradi pre nego što je išta uradio. A gde su sada naši dokoni dušebrižnici?

Nikola je pokazao šta misli o “orlovima” i ispunio je obećanje da će igrati kada se za to steknu uslovi. Pod uslovima je mislio na novi ugovor sa Denverom. E sad, što je nekima krivo jer nisu bili u pravu... ma koga je briga za njih!

Da ste na Jokićevom mestu, sigurno biste pronašli hiljadu načina da pametnije i lepše skrckate poslednji mesec leta. Ako nemate inspiraciju, pogledajte šta su uradili američki košarkaši, velike patriote i NBA multimilioneri. Kratko su rekli: Ok, hvala, ali neki drugi put. Jedan ide na pecanje, drugi snima film, trećeg boli donji deo leđa, četvrti verovatno mora da postavi crep na krov. Jokić je mogao da izabere bilo koji od ovih razloga, ali nije. Izabrao je Srbiju. Da li bi zbog toga trebalo da ga stavimo na novčanicu? Naravno da ne. Ima vremena. Dovoljno bi bilo da mu kažemo: Bravo, majstore! Da se izvinjavamo što nismo verovali u njega? To nije loša ideja, ali poznajući nas, teško je da ćemo nešto tako da prevalimo preko usana.

A nisu otkazivali samo Amerikanci. Kanađani, Australijanci, Francuzi, Španci... svi imaju pametnija posla od 31. avgusta do 15. septembra nego da se lomataju po Kini iz busa u avion, iz grada u grad.

Kad bolje razmislim, mi smo verovatno jedina država na planeti u kojoj se košarkaši ljute što nisu pozvani da igraju na Svetskom prvenstvu!

Baš zato što smo takvi, drugačiji možda i stignemo do zlata u Kini. Malo iz inata, a više jer nam se može.

Sa druge strane, ako i ne uspemo, uvek je tu Nikola Jokić. „Šta je dolazio, koji đavo? Ko ga je zvao? Ma, znao sam ja da ne bi trebalo da igra!”

Šta god da se dogodi u Kini, mi smo pobednici, zar NE?

Nažalost, za nas je kratak put od „ma nikad taj neće igrati!“do „Nikola, kralju!“