Dženarika ZABORAVLJENO VOĆE MOŽE DA DONESE DOBRU ZARADU

Malina i šljiva sa prepolovljenim rodom, kupina sa lošom cenom, ali postoji voće koje retko podbacuje i ima dobru otkupnu cenu iako, nažalost, kod nas nije mnogo zastupljena u plantažnom gajenju - dženarika.

Uzapadnoj Srbiji dženarika, pomalo zaboravljeno voće kog je nekad Srbija bila puna a mogla se naći pored svake njive, najviše se plantažno gaji u selima na području Osečine, na oko 100 hektara. Razlog, kako kažu proizvođači, siguran otkupljivač i stabilna otkupna cena ove vrste šljive, koja je poznata i po imenu dženarika ili ringlov.

- Retke su godine da ne rodi, veoma je otporna na bolesti i štetočine, pa ju je lakše gajiti u odnosu na druge kulture, a tražena je u prerađivačkoj industriji. Mogu da se postignu veoma dobri prinosi i ako je maksimalan rod po stablu bude do 100 kilograma ploda. Kvalitet ploda zavisi od rodnosti. Ukoliko dobro rodi, plod je sitniji i obrnuto. Plodovi dženarike su veoma slatki i mogu da dostignu veličinu kajsije - priča Borivoj Jančić iz sela Lopatanj, koji je pre šest godina podigao zasad ovog voća sa 800 stabala.

Rod dženarike, inače, stiže u periodu kada prolazi višnja, a počinje berba

maline.

Ove godine otkupna cena po kilogramu je 12 dinara, dok je prošle godine bila između 10 i 11 dinara.

- Cena od 12 dinara po kilogramu je dobra iz razloga što jedan čovek može u toku dana da nakupi jednu tonu džanarika, što je 12.000 dinara. Kod ovog voća nema ni mnogo ulaganja, a dobija se drvo koje može da se eksploatiše

narednih 30 godina. Mi trenutno sve količine predajemo za industrijsku preradu. Planiram da za nekih pet godina, kada zasad dostigne maksimalnu rodnost pokrenem sopstvenu proizvodnju rakije - kaže Jančić.

Prema rečima Đorđa Sovilja iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, u Srbiji se najviše gaji „krimska žuta“sorta dženarike.

- Otkupljuju je prerađivači jer se koristi kao baza za sokove iz razloga što je neutralnog ukusa i mirisa. Može da se koristi i za proizvodnju rakije kojoj daje neutralnu aromu. Krupna je, laka za berbu, nije kao domaća sitna. Međutim, proizvođači greše u vezi sa rezidbom jer i dženariku treba orezivati, naročito u prvim godinama jer je izuzetno rodna vrsta i u tom slučaju može doći do lomljenja grana - savetuje Sovilj.

Upravo zato što je, za razliku od šljive, dosta bujnija, optimalan broj stabala dženarike po hektaru treba da bude od 350 do 400.