SURČIN - NOV PUPAK SRBIJE
Izlaz na tri autoputa, aerodrom, investicije su dobar podstrek za razvoj beogradske opštine
Kada u decembru bude završen autoput od Surčina do Obrenovca, a zatim spojen s deonicom do Novog Beograda, u beogradskoj opštini Surčin ukrstiće se tri autoputa, što je, kako tvrde stručnjaci, jedan od razloga za očekivanje velikog razvoja najmlađe beogradske opštine.
Na ovoj lokaciji ukrstiće se koridor 10 (Suboticapreševo), koridor 11 (Surčin-čačak) i autoput Beograd-zagreb. Biće to praktično saobraćajni pupak Srbije, imajući u vidu da se u Surčinu nalazi i Aerodrom “Nikola Tesla”, za koji je francuski koncesionar najavio nove investicije, a do koga bi trebalo da vodi i jedna od linija budućeg metroa. Moglo bi se reći da su razlozi za slavlje stanovnika Surčina mnogobrojni. U ovoj opštini već posluje veliki broj kako domaćih tako i međunarodnih firmi, a razvoj saobraćajnica, kako sagovornici “Blica” tvrde, veoma povoljno će uticati i na dolazak novih investitora i otvaranje novih radnih mesta. Ekonomista Miladin Kovačević za “Blic” kaže da investitori gledaju da li su na mestu gde infrastruktura omogućava odvoz i dovoz robe i repromaterijala, a s druge strane da li su u blizini većih gradova gde je dostupna kvalifikovana radna snaga.
- Surčin sve to jeste, a takođe se nalazi u blizini većih centara - Beograda i Novog Sada, gde je i ponuda radne snage veća - ističe Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar dodaje da je veoma dobro da postoje čvorišta u državi koja povezuju različite vidove transporta i gde se povezuju različiti pravci, što ih čini efikasnijim i atraktivnijim.
- Unapređenje infrastrukture uvek stvara povoljne uslove za privredne delatnosti, uključujući i strane ulagače za koje će to biti atraktivnije, što je svakako dobra vest. Ono što je loše jeste da se, što se tiče razvoja infrastrukture, veoma malo ulagalo godinama i da to što sada pristiže kao rezultat trebalo je da bude već godinama dovršeno i u eksploataciji - ocenjuje Madžar, dodajući da će se to sada verovatno odraziti i na cene, recimo, zemljišta u tom području.
Sve to već ima efekat i na tržište nekretnina. U Surčinu je u odnosu na prošlu godinu evidentan rast cena nekretnina, i to u proseku oko 10 odsto, a posebno je izrazit rast cena u poslednje dve godine. Predviđanja su da će cene nekretnina nastaviti da rastu što zbog većeg broja stanovnika što zbog razvijanja industrije.
- Mnogo stranaca traži stanove blizu firmi, ali i aerodroma, koji se sve više razvija. Imali smo i neke potražnje za Surčin iz francuske avio-kompanije koja bi želela tu da ima smeštaj za pilote - objašnjava Miloš Mitić iz agencije za nekretnine “Siti ekspert”.
Što se tiče odnosa novogradnje i starogradnje, veća je potražnja za novogradnjom, te smatra da će stoga i biti povećana izgradnja stambenih objekata.
U Surčinu je planirana i gradnja nacionalnog fudbalskog stadiona i da se završetak očekuje za dve i po do tri godine. Plan je da se tu napravi
Unapređenje infrastrukture uvek stvara povoljne uslove za privredne delatnosti, uključujući i strane ulagače
čitav jedan grad na 35 hektara, a sa pratećim objektima i sadržajima na ukupno 430 hektara. Planirana je i izgradnja nove primarne saobraćajne mreže, kao i izgradnja nove petlje koja će omogućiti uključenje na autoput Beograd-šid sa obilaznicom.
Opština Surčin je do početka 2018. gotovo redovno bila na vrhu po visini prosečne zarade u Beogradu, ali i u celoj Srbiji. To je bilo pre promene načina računanja koji primenjuje Republički zavod za statistiku. Zarade se sada, na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave, računaju prema opštini na kojoj zaposleni ima prebivalište, a ne kao ranije, po opštinama gde se nalazi firma. Tako je majska plata Surčinaca iznosila 48.655 dinara, pa je ta opština ostala bez laskave titule. Ipak, u Surčinu su registrovane brojne velike međunarodne kompanije, pogoni, magacini. Na kraju 2018. u Surčinu je, prema podacima RZS, poslovalo skoro 2.500 firmi (2.494).
Zemljište za nove privredne zone u Surčinu se uveliko priprema, pa je, između ostalog, i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda još prošlog avgusta oglasila prodaju građevinskog zemljišta površine 21.058 kvadrata u novobeogradskom Bloku 53. Ova parcela je obuhvaćena Planom detaljne regulacije za područje privredne zone Autoput u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu, i na njoj je predviđena izgradnja objekata privredno-proizvodne ili komercijalno-poslovne namene.
Eksproprijacija zemljišta od Surčina do Obrenovca je izvršena na ukupnoj površini od 240 hektara za izgradnju deonice autoputa. Vlasnicima je isplaćeno oko milijardu dinara, odnosno osam miliona evra. Najmanje novca dobili su vlasnici njive sedme klase u Boljevcima, 200 dinara po kvadratu, a najskuplji kvadrat bio je 4.000 dinara, odnosno oko 3.200 evra za ar.