Na koncertima ne koristimo vredne instrumente stare 200 godina, njih čuvamo za studio i snimanje ploča

Noć muzike

FINSKI ČELISTI KOJI sviraju hevi-metal nastupiće na beogradskom Ušću 30. avgusta u Noći muzike. “Apokaliptika” još jednom dolazi u Srbiju u okviru svetske turneje “Plays Metallica by Four Cellos”. Ono što je trebalo da budu tri svirke u čast obeležavanja 20. godišnjice od objavljivanja istoimenog debi albuma 1996. “evo, traje već dve i po godine i broji preko 200 koncerata”, kaže Pavo.

Kada pogledate unazad kako vam izgledaju poslednje dve i po decenije života?

- Sve je počelo veoma spontano. Nas nekoliko prijatelja sa Muzičke akademije “Sibelijus” u Helsinkiju hteli smo da sviramo nešto zajedno mimo klasike, i da nam pritom bude zabavno. Želja nam je bila da iskreno uživamo u muzici, nismo imali nikakve planove ni da držimo koncerte niti da snimamo albume. Svirali smo ono što smo privatno voleli da slušamo: hevi-metal bendove “Sepultura”, “Pantera” i “Metalika”, ali i Džimija Hendriksa i druge rok stvari. Kada nam je prišao neki tip iz jedne male muzičke kuće i ponudio da snimimo album, mislili smo da je lud, da tu nema šansi ni za kakav komercijalni uspeh. Ali hteli smo da probamo jer nam je bilo zabavno. Snimili smo ploču za današnjih 3.000 evra, škola nam je besplatno dala studio. Računali smo da sa hiljadu prodatih primeraka možemo da vratimo novac, usput odsviramo nekoliko koncerata i bićemo zadovoljni. Odjednom, album je počeo da se prodaje u preko 20 zemalja, a već na šestom javnom nastupu bili smo predgrupa “Metaliki” u Helsinkiju. Sve se dešavalo vrlo brzo. Ponude su dolazile sa svih strana. Danas imamo preko 60 miliona prodatih nosača zvuka i oko 2.000 nastupa. Kako ste došli do toga da vam baš ૅ0etalika” i klasika budu zajednička tačka? - Svi smo iz muzičkih porodica. Meni su deke, bake i roditelji profesionalni muzičari, slično je kod ostalih članova. Ekin otac je pijanista, Pertu je pevao operske arije sa pet godina. Moj otac je bio solo klarinetista u Finskom nacionalnom orkestru, ali je u kući svirao i džez, pop i rok. Ja sam već sa 13 osnovao školski bend. Svirao sam bas gitaru. Kasnije je došao hevi-metal i “Metalika” je bila vrlo popularna. Ni klasiku nismo nijednog trenutka zapostavili. Zapravo, nikada nismo iscrtavali granice između žanrova.

U našem poimanju muzike, u našim dušama, ima nečeg zajedničkog u muzici Šostakoviča, Prokofjeva i “Metalike”. Čak mislim da je “Metalika” bliža baroknoj muzici nego savremenoj. 9aš kolega iz benda 3ertu Kivilakso rekao je da bi ૅsamo idiot pokušao da svira ુ0etaliku’ na violončelu” jer na prvi pogled taj nežni i graciozni instrument nema ničeg zajedničkog sa pomalo divljim i bučnim imidžom koji prati hevi-metal?

- Pertu je potpuno u pravu. (smeh). Teško je svirati rok i metal na gudačkim instrumentima jer to zahteva dosta kretanja. Ipak, čelo se nekako uklapa u tu muziku, može da imitira i ritam ,i melodiju, i bas i gitarske rifove. Ima dovoljno širok opseg tonova da može sve da pokrije za razliku od, recimo, violine. Kako izgledaju putovanja sa tako glomaznim instrumentima? - Kada smo bili mladi i glupi, plaćali smo posebne avionske karte za instrumente da bi “Apokaliptika” nastupa na Ušću 30. avgusta nakon koncerta Simfonijskog orkestra RTS na kojem će gost biti sicilijanski tenor Anđelo Fjore. Ulaz na oba događaja je besplatan, uz preuzetu aplikaciju Keepapp za mobilne telefone. bili na sedištu do nas. Onda smo shvatili da trošimo milione (tadašnjih finskih) maraka i da je besmisleno. Sada idu u prtljag u specijalnim dvostrukim kutijama. Na koncertima ne koristimo vredne instrumente stare 200 godina, njih čuvamo za studio i snimanje ploča. Previše čela smo slomili do sada. Doduše, ne namerno. Slomili ste ih u žaru živog nastupa?

- O, da (smeh). Ja sam slomio jedno pre par meseci tako što sam kolenom probio zadnju stranu instrumenta. Isto se desilo Pertu pre četiri godine. Da li vas više slušaju hevimetalci ili klasičari?

- Uglavnom zavisi od prostora u kojem sviramo: da li je reč o dvorani namenjenoj klasičnim koncertima ili rok svirkama. Nastupali smo i na metal festivalima i na festivalima klasične muzike, svirali u hramovima i klubovima. Svuda se odlično uklapamo. Oduvek sam smatrao da nam je misija da se mi na sceni preko muzike sjedinimo sa publikom. Da probamo da pročitamo svakog pojedinca i prenesemo ga u našu atmosferu, ubacimo u tu našu emociju i raspoloženje. Tada možemo da stvorimo magiju. A kada se to desi, naša misija je postignuta i znamo da smo uspeli. Kada izlazi novi album?

- Već smo ga snimili i trenutno je u procesu miksovanja. Izlazi početkom januara 2020. Potpuno je instrumentalan i vrlo umetnički, ne toliko komercijalan. Nešto kao simfonija za metal muziku, ali ima i klasike. Teško je opisati. Ne možete ga svrstati ni u jednu fioku. Biće to muzika za retke, za naše najokorelije fanove koji vole te mentale pejzaže i vizuelnu muziku. Da li vam nedostaje klasika muzika na kojoj ste magistrirali?

- Ne, zapravo. Evo baš sam prošlog vikenda svirao klasičan repertoar na jednom venčanju u crkvi.