MESTO GDE JE ROĐENA NAJLEPŠA LJUBAVNA PESMA
Valjevci na jedno veče oživeli korzo, nekadašnju „društvenu mrežu uživo“
To je bilo mesto gde smo se kibicovali, upoznavali i zaljubljivali. To je bilo mesto gde je rođena jedna od najlepših srpskih ljubavnih pesama ikada – “Vera Pavladoljska”. Tako se korzoa u Valjevu sećaju znameniti Valjevci džez muzičar Jovan Maljoković, košarkaš Branko Kovačević i akademik Matija Bećković.
Više od šetališta od nekoliko stotina metara u samom srcu Valjeva, na potezu od zgrade Višeg suda do Pošte u Karađorđevoj ulici, bio je korzo. Za današnje generacije on je nezamisliva pojava, ali za one koji su mladi bili 50tih, 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, korzo je u isto vreme bio i način večernjeg života i sve današnje društvene mreže sabrane u realan život, gde su ljudi stajali, gledali se oči u oči, razgovarali i zaljubljivali se.
Korzoa, dakle, nema već decenijama, ali su ga manifestacijom “Korzo-vremepolov” makar na jedno vrelo letnje veče oživeli ljudi iz Doma kulture “Izvor” i Turističke organizacije Valjeva, što je bila prilika da se, među masom nekada mladih, znameniti Valjevci prisete ovog urbanog fenomena.
- Ovo mi je bio prvi put
da me je neko pozvao da dođem na korzo u Valjevu, jer sam tu uvek dolazio bez poziva, kao i svi drugi. Školska drugarica Vera Milivojević mi je rekla kako se sviđam jednoj devojci i da se ona zove Vera Pavladoljska. Ja nisam znao ko je ta devojka. Vera mi ju je opisivala i pošto nisam mogao da se setim, rekla mi je da će ona sa njom da naiđe na korzou, a ja da priđem. I ja sam prišao baš tu. Znam taj mesec, taj datum, tu godinu – sećao se pesnik Matija Bećković, pokazujući mesto na korzou, kod današnje zgrade Osnovnog suda u Valjevu, gde je sreo ljubav svog života.
Sve ostalo je pesnička istorija od te 1956. godine na valjevskom korzou. Od jedne od najlepših ljubavnih pesama “Vera Pavladoljska”, do poeme “Kad dođeš u bilo koji grad” i čuvenih stihova: “Zapamtio je prostor, gora i voda, onakvu kakvu si je prvi put video u bilo kojem gradu, recimo u Valjevu u Karađorđevoj ulici između Pošte i Suda”.
Uspomene na korzo evocirali su i poznati džez muzičar i kompozitor Jovan Maljoković i slavni košarkaš, bivši kapiten Metalca i Crvene zvezde Branko Kovačević.
- Moja generacija, koja je 1961. završila Višu mešovitu gimnaziju, odrastala je na korzou. Kada smo kao studenti bili u Beogradu, jedva smo čekali vikend da dođemo u Valjevo da preko dana idemo „kod Komeje” na bazen, a kad padne veče, na korzo. Okupljali smo se kod apoteke, to je bio deo moje mladosti, mesto gde smo uživali, gledali lepe devojke, zaljubljivali se. To ostaje neizbrisivo u sećanju – zborio je Maljoković.
Korzo je trajao od 19.30 do 22 časa, a u to vreme taj deo Karađorđeve bio je zatvoren za saobraćaj. Zbog večernjih treninga u Metalcu, Branko Kovačević je na korzo stizao na poslednjih sat vremena.
- Svako je na korzou imao svoju lokaciju, a sportisti su držali „položaj” kod nekadašnje prodavnice „Merkur”. Stajali smo, kibicovali, pa kad se neka interesantna osoba pojavi, uključimo se u red i napravimo, krug, dva, tri, da bi se upoznali - ispričao je Kovačević.
ŠETNJA KORZOOM BILA JE GLAVNA ZABAVA ZA MLADE SVE DO SEDAMDESETIH, TU SU SE UPOZNAVALI I ZBLIŽAVALI
Pesnik Matija Bećković je na korzou sreo ljubav svog života Veru Pavladoljsku, kojoj je posvećena jedna od najlepših pesama