RANKO PIVLJANIN POHVALA LAŽI

SUTRAŠNJI SASTANAK PREDSTAVNIKA VLASTI I OPOZICIJE NA KOME će TEMA BITI MEDIJI ODRŽAĆE SE U SENCI INFORMACIJE DA JE ZA POLA GODINE NA NASLOVNIM STRANAMA OVDAŠNJIH TABLOIDA OBJAVLJENO 419 LAŽNIH, NEUTEMELJENIH VESTI ILI VESTI ČIJE JE NAVODE TEŠKO PROVERITI

...Otome da se malo promeni predznak laži pa će velikodušna vlast dopustiti opoziciji da se sa tih naslovnih strana malo laže i spinuje i u njihovu korist, ili da se dobije neka vrsta „popusta“pa da se onda onih famoznih Đilasovih 500 miliona koje je, navodno, ukrao smanji na neku razumniju meru. Ili da se narodu dekretom objasni kako mi nismo postali nikakva balkanska vojna velesila na osnovu fantazmagorija o silnim ruskim odbrambenim sistemima koji samo što nisu, francuskim helikopterima, našim „lazarima“i „milošima“i ostalim maštarijama za podgrevanje niskih strasti i velikih očekivanja. Hoće li se možda sa tih naslovnih strana neko već u utorak zapitati kako to na desetine hiljada ljudi, ne više ni mladih, grčevito grabi preko granica ove zemlje koja živi svoje Periklovo doba blagostanja? Naravno da se ništa od toga neće desiti.

Zato u ovakvom javnom ambijentu, gde laž sustiže laž, bilo da je izgovorena od najviših zvaničnika, bilo da je izmaštana u pokvarenom mozgu tabloidnih urednika, priča o slobodi medija deluje bespredmetno, nategnuto i smešno. Mediji, i to, nažalost, većina, davno su oslobođeni poštovanja svih kodeksa i pravila profesije i ta vrsta slobode dala im je krila da, poput golubova i svraka, lete i olakšavaju se nad javnim prostorom ne birajući ni mesto, ni vreme – birajući samo glave onih po kojima će se istovariti.

Zato bi pre priče o medijskim slobodama o kojima decenijama slušamo i sve su iste, trebalo videti kako da se dođe glavi laži koja je, na ovaj ili na onaj način, postala okosnica uređivačkih politika i kontaminirala ovo društvo do te mere da se počinje sumnjati i u vremensku prognozu i u belinu kreča. Onaj ko uspe da toj hobotnici stane na rep i bar je satera u ćošak (niko ne gaji iluziju da je laž moguće ukinuti), uradiće više za slobodu medija od svih razgovora, panela i zakona o medijskim slobodama zajedno.

Kad bi se iz medijskog prostora proterala laž a profesija prepustila istinskim profesionalcima, pojavili bi se začuđujuće veliki prostori slobode kojima ne bi trebali paragrafi kao garanti.

I nije samo, narodski rečeno, masna laž problem. Ona je, da kažemo, drečava i upečatljiva pa će vispren konzument moći lakše da je dovede u pitanje, ali mnogo su pogibeljnije njene sofisticiranije alotropske modifikacije: poluistina, dozirana istina, spin, prećutkivanje, koje su dovele do vremena postistine u kome je sve zamagljeno i tirkizno i teško je naći lakmus papir koji će zasigurno odvojiti istinu od laži.

Ako si nešto prećutao, nisi slagao, ali nisi informisao i time si ostavio prostor da se na mesto gde bi bila istinita vest ušeta laž, trač ili spin.

Ako si čuo i prezentovao samo jednu stranu priče, opet nisi slagao, ali si doveo čitaoca ili gledaoca u zabludu.

Ako si informaciju uvio u oblandu emocija i sugestija, opet nisi slagao, ali si joj trasirao poželjni propagandni pravac sa ciljem da ona korisnika zbuni i izmanipuliše a ne da ga informiše.

Postoji čitav niz mehanizama da se medijski slaže a da to na prvi pogled tako ne izgleda i to nije samo ovdašnji izum, jedino što je naš „način rada“opšiven prostaklukom, banalnošću i nepismenošću pa ta papazjanija najčešće izgleda groteskno, smešno i jadno. U svetu se za medijske laži zna dobiti i Pulicerova nagrada, s tim što laureat ako bude uhvaćen može da se pozdravi sa novinarskom profesijom a one koji su mu je dali posle mesecima boli glava. Ovde, u najgorem slučaju, možete samo promeniti gazdu u čije ćete ime lagati.

A na kraju krajeva, šta govori činjenica da se negde nalaze političari kako bi raspravljali o medijskim slobodama? Znači samo jedno: da je politika ta koja kontroliše medije i da se tu ne radi o borbi za slobodu medija već o borbi za njihovu kontrolu. I da će, dok god bude tako, ta sloboda biti sloboda miša od čijeg kaveza ključ drži mačka.

ONAJ KO USPE DA IZ MEDIJA PROTERA LAŽ, NAJVIŠE ĆE UČINITI ZA NJIHOVU SLOBODU