EU 2025. nerealan cilj

Odnosi Crne Gore i Srbije ostaju nestabilni i jako je teško predvideti u kom smeru će se kretati. Situacija je takva iz prostog razloga što se često koriste kako bi se pojačala nečija podrška i neko predstavio kao borac za nacionalni interes. Vrlo je teško reći nešto sigurnije o regionalnim odnosima jer se oni u jednom trenutku poprave, pa se u sledećem pokvare. Odnosi Srbije i Hrvatske su bili relativno dobri i za vreme premijera Ive

Sanadera, pa i za vreme Borisa Tadića i Iva Josipovića, pa čak i u jednom delu mandata Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića, da bi sada najednom postali katastrofalni. Poboljšanja odnosa ima između Srbije i Makedonije, ali ne na neki bitan način.

Odnosi između Srbije i Crne Gore su u poslednjih dva-tri meseca u stalnom padu. I ne vidim poboljšanja. To su jako nestabilni odnosi, jer imaju veoma veliki uticaj na unutrašnju politiku i često se koriste da bi se pojačala nečija politička podrška i da bi se neko pokazao kao borac za nacionalni interes. Naravno, Kosovo ostaje rak rana regiona, iako se činilo u jednom momentu da se to popravlja. Sada ni na tom polju nema napretka.

Perspektiva regiona jeste članstvo u Evropskoj uniji, ali famozni rok 2025. je nerealan, osim u slučaju Crne Gore. Različit tempo napretka ka EU je ono što je stvarnost. Pojedine zemlje su daleko otišle u pregovorima, a neke ih još nisu ni započele.

Ako ostavimo po strani Kosovo koje tu do izvesne mere ima nerešen status, Severna Makedonija i Albanija nisu čak ni počele pregovore. Čini se da će Severna Makedonija pre ući u NATO nego što će dobiti početak pregovora sa Evropskom unijom, što je svojevrsni apsurd. U ovom trenutku je taj datum postavljen kao vrlo oprtimističan cilj. Voleo bih da je 2025. realistična, ali je to više bio motivacioni cilj.