RANKO PIVLJANIN

(NE)REGISTROVANO LUDILO

POŠTO MI MINISTAR POLICIJE NIJE ODGOVORIO NA PITANJE KAKO DA REGISTRUJEM „FAP 13“, OFARBAN U SIVOMASLINASTO, POPUT ONOG ČUVENOG „TAMIĆA – TRANSPORTERA“, GRADSKOG PREVOZNOG SREDSTVA FUDBALERA I NAVIJAČA CRVENE ZVEZDE, SAD IMAM DODATNU DILEMU...

...Kako sam, u međuvremenu od FAP-A odustao, ali sam nameran da kupim džip, pitam gospodina dr Stefanovića da li se takva prometala voze bez registarskih tablica isključivo na dan kakvih izbora i oko biračkih mesta ili mogu da tutnjim neregistrovan diljem slobodne zemlje Srbije njenim koridorima i stranputicama i van izborne groznice? Osim toga, da li mi je za korišćenje džipa potrebna saobraćajna dozvola ili je dovoljna članska karta vladajuće stranke? Da li tim džipom na naplatnu rampu, tamo gde piše ograničenje 40 kilometara na sat, mogu da pristignem brzinom od stotinak i kusur kilometara na sat?

Pitam i časne i nekorumpirane policajce i generale policije (a takvih je, siguran sam, većina) kako oni gledaju na ovu selektivnu „džipovsku (ne)registrovanost“kojoj smo svedočili onomad kod lokalnih izbora u Lučanima, a sada istim povodom u Medveđi? Kako im iz perspektive ljudi postavljenih da deluju u ime zakona jednakog za sve, izgleda ova vulgarizovana naprednjačka materijalizacija čuvene latinske mudrosti Quod licet Iovi, non licet bovi, iliti „Što je dozvoljeno Jupiteru, nije volu“? Je li moguće da volja vlasti tako olako i bez posledica izdvaja „Jupitere“a većinu pretvara u rogatu marvu, u volove potrebne samo za jaram i glasanje? To jest, obrnuto?

Pitam, usput, isto tako časne i školovane oficire naše vojske kako im je dok stoje u stavu mirno i salutiraju pred čovekom koji je pod starost frustracije i komplekse lečio petnaestodnevnim služenjem vojnog roka? Da li ih je pred sobom sramota i žulja li ih oficirska uniforma koja je došla kao kruna dugog i napornog školovanja, obučena pod zakletvom da će i životom braniti svoju zemlju? Znam dosta njih koji su je u očaju skinuli i, umesto državi i narodu, otišli da služe gazdama modernog kapitalizma koje promovišu i podržavaju oni koji su i pravili Vulinov „ratni raspored“na mesto ministra odbrane.

Pitam, a, zapravo, ne tražim odgovor. Znaju ga i oni i svaki razuman građanin ove zemlje kome bestijalna propaganda nije isprala mozak, a borba za egzistenciju stavila šake na oči da ne gledaju i da ne vide. Razumeju i vide koliko je daleko otišla uzurpacija naše države od strane populističke političke falange koju su poplava (opravdana) narodnog nezadovoljstva i izborno hazarderstvo pre sedam godina izbacili na naše obale na kojima su razapeli šatore i raširili peškire s namerom da ne mrdaju dok ne obrste sve što se iz te pozicije može naplatiti i unovčiti. Sve uz zaglušujuću priču o nemerljivim uspesima, prvoistorijskim pobedama i podvizima u zlatnom dobu kome samo oni mogu biti garant.

KAKO SU TO NASTALI SRPSKI „JUPITERI“U NEREGISTROVANIM DŽIPOVIMA A VEĆINA PRETVORENA U VOLOVE

Pre nekoliko dana je, uz sadejstvo neviđene državne sile oličene u sudskim izvršiteljima, interventnoj jedinici policije i vatrogascima, uz šmrkove i razvaljene brave i ragastove, jedna žena izbačena iz stana u Novom Sadu. Ne sumnjam da je za ovu akciju postojao neki pravni osnov ali, koliko god bio utemeljen u zakonu i sudskoj odluci, on pada pred suštinom te pokazne vežbe funkcionisanja pravne države. Iste države, istih zakona i iste sile koja je manja od makovog zrna pred nelegalno izgrađenom kafančinom na Pančićevom vrhu, posleponoćnom orgijanju po beogradskoj Savamali razbojnika u fantomkama ili divljoj gradnji bivšeg predsednika Srbije na savskoj obaloutvrdi. U tom kontekstu, evo još jednog pitanja državi i gradskim vlastima. Šta će se desiti ukoliko nedaleko od Nikolićeve vikendice i ja krenem da kopam temelje za letnjikovac? Hoće li se isto tako praviti ludi, žmuriti i produžiti da asistiraju izbacivanju iz stana nekog nevoljnika koji je dva meseca zakasnio sa ratom za kredit? Bojim se da, ipak, ne

bih tu kućicu okrovio.

A vi koji sve ovo gledate i pravite se ludi, uz tradicionalno srpsku preventivnu meru - „neće mene“, znajte da hoće. Samo će jednog dana u vašem dvorištu nići zgrada bez dozvole, na vašem parkingu osvanuti neregistrovani džip a vi ćete, pognute glave, proći da izbegnete dodatni belaj. A on vam se već uveliko uselio i razbaškario u životu. Ali, što kaže moto sa jednog portala, ako vam je dobro, onda ništa.