MILOŠ ČOLIĆ

SREĆU PRONAŠAO U SMEĆU

PUTNICI JAVNOG GRADSKOG PREVOZA U GVAJAKILU NA POSEBNOM AUTOMATU MOGU DA ZAMENE PLASTIČNU BOCU ZA KUPOVINU AUTOBUSKE KARTE. OVAJ EKVADORSKI GRAD IMA VIŠE STANOVNIKA OD BEOGRADA: 2,4 MILIONA... ...NA AERODROMU U SAN FRANCISKU KRAJEM AVGUSTA ZABRANJENA JE PRODAJA PLASTIČNIH FLAŠICA SA VODOM. DOZVOLJENA SAMO U STAKLENOJ ILI ALU-AMBALAŽI.

...Bora Đorđević ne pripada krugu eksperata za JPP, ali je pre mnogih davno prepoznao potencijal brzorastuće reciklažne industrija otpada. Setite se samo njegove pesme (“Hoću, majko, hoću”) i stiha “ja sam svoju sreću našao u smeću”. U Srbiji godišnje nastaje oko 100.000 tona plastičnog ambalažnog otpada. Reciklira se samo 27 odsto, dok na deponijama ili u životnoj sredini ostaje 73 odsto.

Godinama se saplićemo o plastične flaše, konzerve. Setimo se samo sa kakvim nas je slikama suočila nedavna „Blicova“velika ekološka akciju „Očistimo reke i jezera Srbije”. Srbija ne samo da je zatrpana, već i pliva u đubretu.

Ali kada bacamo hleb i meso, zašto ne bismo plastiku i konzerve. Sećam se pionirskog rešenja s početka 2000. kada je uz pomoć „Telenor fondacije” i ambasade Norveške postavljan prvi automat na Adi Ciganliji za PET ambalažu i alukonzerve kao prototip depozitnog sistema.

Taj sistem doprinosi ne samo ekološkoj ravnoteži, već i pojedincu koji u svakoj trgovačkoj radnji može da naplati skupljene plastične, staklene boce, aluminujumske konzerve. U sistemu troškove snose proizvođači i uvoznici, a finansijski tokovi su potvrđuje i praksa - transparentni.

Depozitni sistem je i posredni poreski kontrolor proizvodnje. Jer ukoliko bi se boca i konzervi pojavilo koliko i glasača kod Envera Hodže, od 103 do 109 odsto, to bi značilo: prvo, da je ambalaža stigla iz komšiluka (što se dešavalo u prvim godinama primene ovog sistema u Hrvatskoj) dok bi drugi putokaz ukazivao i na prikriveni deo proizvodnje.

Koji je viši razlog da Srbija godinama izbegava da uvede sistem koji se primenjuje ne samo u zemljama Evropske unije? Hrvatska uvodi depozitni sistem sedam godina pre nego što postaje članica EU - 2006. Stope sakupljanja prema podacima Hrvatske agencije za životnu sredinu i prirodu za PET ambalažu iznose: 96 odsto, stakla 82 i Al/fe 85 odsto. Nizak stepen nečistoća prikupljene ambalaže, kao i okvir koji garantuje najvišu moguću stopu prikupljanja prednost su ovog sistema, smatraju ne samo u Hrvatskoj.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan krajem januara rekao je da će do kraja godine biti doneta Odluka o uvođenju sistema za prikupljanje PET ambalaže i da je u toku izrada studije o tzv. depozitnom sistemu, koja će, najavio je, za nekoliko nedelja biti na javnoj raspravi. „Naša odluka će biti zasnovana na interesu da Srbija bude potpuno čista“, naglasio je tada Trivan.

Udruženje za ambalažu i zaštitu životne sredine SEPEN vrlo brzo posle najave ministra Trivana predstavilo je rezultate studije o ambalažnom otpadu u Srbiji. Naveli su da bi uvođenje depozitnog sistema u upravljanju ambalažnim otpadom koštalo građane Srbije 1,1 milijardu evra, dok bi se prikupljanje otpada povećalo za samo 10 odsto. U jednoj rečenici skupo i ne rešava problem. Članovi Udruženja su Koka-kola HBC, Knjaz Miloš, Udruženje pivara Srbije, JTI, Ball Packaging, Pepsico, Jafa Crvenka, Tetrapak.

Suočeni smo i sa jednim od dirljivijih aduta protiv depozitnog sistema: „U zemljama gde je on uveden, maloprodajne cene za određene proizvode skočile za 30 odsto”. Jedna od mogućih mera spasa je da gorenavedeni proizvođači obore cene svojih „određenih” ili „neodređenih“proizvoda za 30 odsto kako bi zaštitili verne potrošače od nadiruće opasnosti.

Koji je viši razlog da Srbija godinama izbegava da uvede sistem koji se primenjuje ne samo u zemljama Evropske unije?

Nedelje prolaze, tu je i kraj godine. Ni rasprave ni Odluke. Kada poželite da u javnosti oborite neki predlog, pokušaj, iskorak, zlatno pravilo je da navedete da je implementacija veoma skupa, nepotrebna i - nemoguća. Uz to navesti visoki i okrugli broj troška primene istog. Nikako decimale. Najpoželjnije su milijarde. Dinari nikako, jer niko ne broji toliko nula. Samo evro. Dolar kada se naglašavaju uštede i prihodi. Baš kao kod restitucije gde je javnost plašena da će povraćaj otete imovine poreske obveznike koštati: 20, 18, 15 milijardi evra. I? Do danas nijedan evro.

Moguće je da su u Švedskoj bili u zabludi kada su 1984. uveli depozitni sistem baš kao i na Islandu 1989. Finska uvodi depozitni sistem 1996, Norveška 1999, Danska 2002, Nemačka 2003, Holandija 2005, Estonija 2005, Hrvatska 2006, Litvanija 2016. godine.

U višegodišnjem zaostatku Srbija ipak ima prednost sagledanih slabih tačaka primene sistema kako se ne bi saplela na isti kamen. Ostaje da se vidi da li će januarsko obećanje ministra Trivana biti ispunjeno ili će pokleknuti i pod ovim pristiskom - poput „kikindskog slučaja“.