Izgnanstvo mi je poklonilo bogat i interesantan život

Biće ovo ekskluzivna prilika da prvi put u istoriji Istorijskog muzeja izlažemo živu istorijsku ličnost, kaže kustoskinja Tamara Ognjević

Izložba će biti svečano otvorena danas u podne, u prisustvu medija i odabranih zvanica uz uvodne reči kneginje Jelisavete Karađorđević, dr Dušice Bojić, direktorke muzeja, i Aleksandra Tise Demidova, direktora međunarodnog Fonda “Demidov”, a istoga dana od 14 do 19 sati ulaz će biti slobodan za sve zainteresovane građane.

Postavka je svojevrsni omaž kneginji Jelisaveti Karađorđević, kćeri kneza Pavla i kneginje Olge.

- Ona je bila poslednje dete doma Karađorđevića rođeno u Beogradu za vreme monarhije, 1936, i jedina devojčica u tadašnjoj kraljevskoj porodici. Samim činom rođenja stavljena je u poseban socijalni kontekst. S druge strane, 1941. godine desio se puč i porodica kneza Pavla biva izgnana iz zemlje, samo 10 dana pre Jelisavetinog petog rođendana - rekla je kustoskinja Tamara Ognjević u obraćanju medijima.

TO JE BILA AVANTURA

A do 1943, kada je vlada u izgnanstvu izbrisala kneza Pavla iz doma Karađorđevića, Jelisaveta je ostala i bez imena i bez porodice i bez države.

Izložba se, s jedne strane, bavi kneginjinom ličnom zaostavštinom, a s druge njenim kreativnim potencijalom, budući da ona godinama piše, slika i fotografiše. Dvesta eksponata - prvi put predstavljenih javnosti - pričaju priču „o istorijatu jedne osobe i porodice ali i žene koja je shvatila vreme promena i koja svojom voljom odlučuje da od aristokratkinje postane građanka, da isprati proces modernosti druge polovine 20. veka i da nadiđe jednu složenu istorijsku i porodičnu situaciju”, objašnjava kustoskinja.

Lepa, tužna, vesela, romantična i ženska priča, kako ju je opisala dr Dušica Bojić, hronološki se niže pred posetiocima: slike Jelisavetinih predaka iz nasleđenih porodičnih albuma, lepeza velike kneginje Elene Vladimirovne Romanove (Jelisavetine bake po majci), pismo koje je čuveni slikar Ežen Delakroa uputio princezinom pradedi Anatolu Demidovu, Faberžeova sveska sa nacrtima nakita kneginjine prababe Marije Pavlovne Vladimirovne od Rusije, dnevnički zapisi Jelisavetine majke Olge - uključujuči i stranicu ispisanu na dan njenog rođenja - posteljina i krevet u kojem se Jelisaveta rodila, fotografije čuvenih svetskih modnih fotografa Ričarda Avedona, Sesila Bitona i Ormonda Điljija, a možda i najpotresniji eksponat od svih: jedan jedini kovčeg u koji su se knez Pavle i kneginja Olga spakovali kada su im data samo četiri sata da napuste zemlju...

- Na sanduku još stoje originalne nalepnice iz Grčke, Egipta, Sueckog kanala... Kada sam bila mala, bila sam dosta popularna, svi su me voleli, a onda sam preko noći otišla da živim u Afriku, sa zmijama, nilskim konjima i divljim svinjama. Nije mi bilo fer da me ljudi više ne vole! Niko nije razumeo kako dete može da pati. Verovatno je trebalo da idem kod psihijatra, ali nikad nisam. Sve sam naučila sama i radila sam puno na sebi. Da je to bila tuga? Ne. To je bila avantura. Ja volim avanture. Bez izgnanstva ne bih imala toliko bogat i interesantan život i ne mogu da se žalim. Moj cilj je uvek bio da se vratim u Srbiju, a povratak je tek bila avantura - rekla je Jelisaveta kroz smeh.

Prvi put posle puča, došla je u Jugoslaviju 1987, na jedan dan. Za stalno se vratila u Beograd 2000. Od tada živi u iznajmljenom stanu.

- To je moja filozofija: meni ništa ne pripada, sve je pozajmljeno od kosmosa. Što je moje, to je i vaše - kaže kneginja.

Moj cilj je uvek bio da se vratim u Srbiju a povratak je tek bila avantura

ŽIVOTNA LEKCIJA

Ta filozofija namučila je kustoskinju dok je pravila spisak eksponata.

- Izložen je crtež božanstvene haljine Karoline Herere koju je Jelisaveta nosila na venčanju princa Čarlsa i ledi Dajane. Haljine nema, pošto ju je kneginja prodala na aukciji da bi dala novac bolesnoj prijateljici za lekove. Rekla mi je: “Kao dete sam otišla u progon i život me je naučio da se ne vezujem za materijalne stvari” - ispričala nam je Tamara Ognjević. ■