KAKO PREŽIVETI SMRT PARTNERA

Divna ljubavna priča kojoj je došao kraj

Marija Dimitrov ispričala je svoju priču o velikoj ljubavi sa suprugom koja je trajala pola veka, ali i koliko je bila tužna kada je pre godinu dana ostala bez njega. Kako dalje posle gubitka dugogodišnjeg partnera?

Marija i Borivoje Dimitrov iz Paraćina bili su zajedno još od osnovne škole. Svi su ih znali kao nerazdvojne, kasnije su i njihovu decu znali po njima. Jedno drugom su bili prva simpatija, prvi tajni pogled, prva čežnja, prva ljubav. I poslednja.

- U osmom razredu smo već počeli da se zabavljamo. U to vreme su se održavale igranke, na koje smo mi redovno išli jer smo obožavali da plešemo. To leto mi je bilo najlepše u životu - priča Marija (63).

Kada su upisali srednju školu, desilo se nešto strašno, Borivoje je u istoj godini izgubio oba roditelja. Iako je imao dve sestre i brata, govorio je da mu je Marija ceo svet.

- U prvoj srednje na jednoj igranci u velikoj sali gostovala je „Ju grupa“. Plesali smo, nismo mogli da se zaustavimo. Bio je 31. decembar i moj rođendan. On je te večeri izvadio kutijicu s prstenom. Potrošio je pola porodične penzije na prsten i verio me. Tada sam shvatila da ću ceo život provesti s njim. Prsten nikada nisam skinula - seća se Marija.

Međutim, njen tata je bio vrlo strog i smatrao je da Borivoje nije prilika za njegovu mezimicu. U četvrtom razredu gimnazije prebacio ju je u Vrnjačku Banju kod strica. To je trajalo samo 10 dana, jer ona nije išla u školu, već je na klupi u parku pisala pisma svom Bokiju. Venčali su se po završetku fakulteta.

- Želeli smo da sami organizujemo svadbu, uz maminu podršku. Ja sam valjda jedina mlada koja je sama napravila svadbenu tortu.

Potom je Borivoje otišao u Maribor na služenje vojnog roka, a Marija mu je pisala pisma. Opkladio se tada s najboljim drugom Slavkom, koji je imao ženu i decu, ko će dobiti više pisama. Slavko je odustao posle 10 dana.

Kasnije su se Marija i Borivoje, da bi što više vremena provodili zajedno, odlučili za zajednički privatni posao. Trideset godina su uspešno izrađivali predmete od kože. I toliko su bili nerazdvojni, dovoljni sami sebi, čak i kada su bili u društvu, da su im se u početku prijatelji i okolina čudili. Godine 1980. dobili su sina Marka, a šest godina kasnije ćerku Bojanu.

- Decu smo naučili da materijalne stvari ništa ne znače, da je ljubav najvažnija. Nismo im ostavili ni kuće ni stanove, ali smo im dali toliko ljubavi i divnih trenutaka, da će to pamtiti ceo život. Usmerili smo ih na zdrav život i sport. Vaspitali smo ih da budu vredni, radni i pošteni ljudi - priča Marija, koja ima troje unuka.

Međutim, velika je praznina u njenom srcu otkad je ostala bez Borivoja. Ne prođe ni dan da ne misli na njega.

- Koliko sam preplakala za ovih godinu dana, nisam za ceo život. On je i dalje stalno sa mnom. Ne mogu da se naviknem da ga nema i nikada neću moći. On će zauvek ostati u mom srcu.

DAJTE SEBI VREMENA

„Bez obzira na to da li je odnos bio idealan ili ne, gubitak partnera zbog smrti doživljavamo kao gubitak dela sebe, a to je posebno teško u starijem dobu. Gubitak prate misli o mnogo zajedničkih godina, o blizini sopstvene smrti, tu su i bolest i teža pokretljivost, samoća… Deca su u srednjim godinama i sama opterećena svojim životom. Javljaju se osećanja tuge, besa, raznih strahova, neizvesnosti i potreba da izmenimo život koji smo dotad živeli“, priča Tatjana Daničić, psiholog.

Ona ističe da je važno da damo sebi mogućnost da žalimo zbog gubitka. U mnogim kulturama, pa i u našoj, važi nepisano pravilo da proces žaljenja traje godinu dana. Za to vreme život se nastavi, steknu se nove navike, redefinišu odnosi s bliskim ljudima, pa s novom snagom može da se ide dalje. I Marija i sve druge žene u sličnoj situaciji treba da uvide da imaju pravo da se bave onim što vole, da se posvete sebi - kaže Tatjana, i dodaje:

- Ako iskusite ovakav gubitak, dajte sebi vremena da se oporavite, prihvatite pomoć i podršku rođaka, prijatelja. Nemojte žuriti s važnim odlukama o daljem životu jer se može desiti da ih donesete pod uticajem jakih, neprijatnih osećanja, pa da se ubrzo ispostavi da su bile pogrešne.

Koliko sam preplakala za ovih godinu dana, nisam za ceo život. Ne mogu da se naviknem da ga nema i nikada neću moći. On će zauvek ostati u mom srcu, kaže Marija