Reke ne smeju da završe u cevima

Srbija je na pragu donošenja odluke kojom će biti zabranjena izgradnja malih hidroelektrana derivacionog tipa u zaštićenim područjima čime će samo na Staroj planini, srpskom prirodnom dragulju, biti spaseno više desetina prečistih planinskih reka u kojima žive zaštićene biljne i životinjske vrste. Ako je sreće, ove MHE biće zabranjene i na drugim vodotokovima gde se grubo narušava prirodno okruženje.

Guranje reke u cevi kakve se koriste u kanalizacionim mrežama može biti opravdano možda jedino ako se radi o vodotokovima koji inače služe za kanalisanje otpadnih voda, ispustima za ekološke i vodoprivredne protoke na branama, mesta denivelacija u kanalskim sistemima, u kojem nema razvijenog živog sveta. U slučaju rečica u kojima se mreste pastrmke, u kojima žive rečni rakovi i čije se vode maltene mogu piti - u prirodnom okruženju koje je netaknuto stotinama godina - ovakva elektroenergetska postrojenja, ne da nisu opravdana, nego su pogrešna i štetna.

I energetska matematika jasno pokazuje da je potpuno suludo uništavati prirodna bogatstva, zbog zanemarljivo male količine struje. Naime, prema računici stručnjaka Akademije inženjerskih nauka koja obuhvata istaknute inženjere i naučnike, udeo potencijala malih vodotokova koji se realizuju sa MHE je vrlo mali u odnosu na ukupnu potrošnju – svega oko 1,5-2 odsto, i kao takav nema značajniju ulogu u realizaciji ciljeva povećanja udela obnovljivih izvora energije. Sa druge strane, ako bi se realizovali svi objekti predviđeni Katastrom, oko 3.000 kilometara malih vodotoka trebalo bi da se nađe u cevovodima!

Čini se u poslednji čas, Srbija će imati priliku da donese jednu od mudrijih odluka u svojoj novijoj istoriji, i netaknute prirodne lepote sačuva za naredne generacije. Onako kako smo ih mi nasledili od očeva i dedova.

Potpuno je suludo uništavati prirodna bogatstva zbog zanemarljivo male količine struje koju proizvedu MHE