VELIKA AKCIJA „BLICA“Otpad drastično guši život u srpskim rekama PLASTIKA IZ ZAGAĐENIH VODA NA KRAJU ZAVRŠI U HRANI
Srpske reke, jezera i potoci preplavljeni su tonama svakojakog otpada koji drastično guši život u njima, ali i preti da ugrozi zdravlje stanovništva.
Smeće, među kojem prednjači plastični otpad i iskorišćena PVC ambalaža, nažalost, postali su normalna pojava u velikom broju vodotokova u našoj zemlji, a sa svakom većom kišom voda ponese i deponije koje neprestano niču na obalama reka, pa je situacija još drastičnija.
Slike zaprljanih reka i jezera otkrile su tužnu sliku naše stvarnosti, zbog čega je
redakcija “Blica” odlučila da pokrene veliku ekološku akciju “Očistimo reke i jezera”, sa ciljem da se vodotokovima u Srbiji vrati dostojanstven izgled, a životna sredina učini ne samo lepšom, nego i zdravijom.
Od juna do kraja avgusta sa 16 lokacija na 11 reka i pet jezera odneseno je blizu 2.000 kubika otpada, a u akcijama je učestvovalo više od 2.500 ljudi. U oktobru, velika ekološka akcija „Blica“će se nastaviti čišćenjem više
reka i jezera širom zemlje, uz podršku lokalnih samouprava, društveno odgovornih kompanija i volontera.
O tome u kojoj meri PVC otpad i drugo smeće u vodotokovima ima negativno dejstvo na živi svet, stručnjaci za zaštitu životne sredine nemaju nikakvu dilemu.
- Životna sredina vodenih organizama i svih organizama koji se hrane u vodi - kao što su to ptice, vidre, žabe, zmije - time je drastično narušena, jer plastika ima izuzetno negativan uticaj na živi svet u vodi. Ona najpre reflektuje svetlost i time znatno smanjuje količinu sunca koja dopire u vodu. Tako dolazi do zatamnjenja i promene temperature vode, a što sve donosi promenu i drugih faktora kao što su elektroprovodljivost, ph vrednost vode, količina kiseonika, objasnio je za „Blic“Saša Branković, ihtiolog niškog odeljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
U rekama širom Srbije može se naći svakojaka PVC ambalaža, a da bi se utvrdio stepen narušenosti životne sredine jako je važno i šta se nalazilo o njoj. Plastične boce mogu biti od pesticida, boja, lakova, ulja, masti i drugih opasnih materija koje na ovaj način dospevaju u vodu i zagađuju je. Delići plastike se pod raznim okolnostima lome i usitnjavaju, pa završavaju i kao hrana vodenim organizmima te, ukoliko se taj krug permanentno ponavlja, upozoravaju stručnjaci, te materije bi mogle da budu i opasne za ishranu ljudi. Uz sve to, većina plastične ambalaže sačinjena je od materijala koji se vrlo teško ili gotovo uopšte ne razgrađuju pa, prema ocenama stručnjaka, PVC flaše, kese, jogurtske čase koje dospeju u reke, jerera i drugo prirodno okruženje tu mogu ostati još stotinama godina.
Prof. dr Svetlana Stanišić, redovni profesor na Univerzitetu „Singidunum“i doktor fizičke hemije, upozorila je da tokom raspadanja plastika u zavisnosti od vrste materijala može oslobađati razne toksične materije.
Treba znati da osnovu predmeta napravljenih od plastike tipa 3 predstavlja vi