MILOŠ ČOLIĆ

DAJ GOL

KADA SU PJETRA FANU, FUDBALERA, TADA VERONE, POSLE NJEGOVOG ANTOLOGIJSKOG PROMAŠAJA NOVINARI PITALI KAKO JE MOGAO DA PROMAŠI PRAZAN GOL, ODGOVORIO JE: PALA MI JE KOSA U OČI. FANA INAČE NIJE IMAO DLAKU NA GLAVI...

...Milenka Aćimovića - a ne Jovana, takođe zvezdaša, koji je u više od 50 utakmica za reprezentaciju, dao manje golova nego Džajić glavom - mnogi pamte po golu sa centra igrališta ali, kao fudbaler Totenhema, zaigrao je u TV špici Premijer lige kada je sa pola metra promašio 18 kvadratnih metara praznog gola.

Promašaji ovdašnje privrede nisu posledica dekoncentracije, trenutka. Pandemija poslovične neefikasnosti, kratkog daha i nemoći da u mnogim poslovima poentiramo i dalje vlada. Dobro smečujemo, a zicere promašujemo, pritom često loptu guramo u vlastiti gol.

Nizu autogolova pripada i rekonstrukcija Trga Republike zbog aljkavosti, nestručnosti i školskog primera neefikasnosti. U političkom mizanscenu izvođač radova plaća penale, a stalno dobija nove poslove. Dobija i neverovatnih, dopunskih 40 dana da, kao u kakvom aromatizovanom golootočkom performansu, roštiljanju granitnih, betonskih ili svejedno kojih kocki, zameni sve na kolovozu oko Trga.

Kocka je bačena: u prigradskom delu jednog nemačkog grada trebalo je zameniti deo pruge. Kako je reč o veoma frekventnoj, ne samo teretnoj pružnoj deonici, planeri su procenili da je to jedino moguće učiniti od petka uveče do ranog jutra u ponedeljak. Tokom radova nestajala je struja, pokvarila se i mašina, ali vozovi su istom trasom na novim šinama krenuli na vreme. Za nepuna tri dana uklonjena su i zamenjena 24 kilometra pruge. Da, ali to su Nemci - reći će neko.

Pre par godina popločano je ne više od stotinak metara dela ulice Vuka Karadžica u Beogradu uz zamenu elektro i vodovodne mreže. Sve najavljeno kao efikasan, veliki zahvat koji će da se uradi za „samo 120 dana”.

Jedan od prvih velikih projekata u posleratnoj Jugoslaviji bila je pruga Brčko-banovići. Planirano je da se za sedam meseci završi 92 kilometara pruge, tri tunela, 22 mosta... Prvi voz novom prugom prošao je 7. novembra 1946. godine. Milutin Mrkonjić je tada imao četiri godine, ali pruga je završena ipak pre roka: za samo 187 dana. Opet će reći: Da, ali to je bila velika Jugoslavija.

Krenimo onda u malu Srbiju: po medijima brze pruge jezde brže od 4G mreže iako je na bar 30 odsto srpskih pruga električni trotinet brži. Priče o koridorima, tunelima, mostovima naglašavaju operativnost, dobru organizaciju, pripravnost, efikasnost i zadihanost operative... Tako je danas, a kako je bilo pre 138 godina?

Milan Obrenović, tada knez, srebrnim budakom 3. jula 1881. godine obeležio je početak radova na izgradnji pruge Beograd - Niš na mestu predviđenom za izgradnju železničke stanice. Prva redovna kompozicija sa putnicima krenula je 15. septembra 1884. Taj datum se vodi kao zvaničan početak železničkog saobraćaja u Srbiji. Dužina pruge bila je 243,5 kilometara, imala je 23 stanice. Putnički voz od Niša do Beograda putovao je 8 sati i 15 minuta, što je za ono vreme bila neverovatna brzina. Pre toga do Beograda se putovalo dva do tri dana „i to pri lepom vremenu i sa dobrim hatovima“. Pruga je bila solidno izgrađena, a lokomotive i vagoni su

bili najmoderniji tog doba.

Milan nije imao dampere, finišere, mašine za postavljanje pragova, šina... Imao je strane investitore, korupciju, međunarodne pritiske, Nataliju i srebrni budak. I pruga je završena za samo tri godine. Danas? Drugo je danas. Imamo budak, ali nemamo srebrni.

Da li smo spremni i da li uopšte želimo da se menjamo? Milan Nonković bio je inženjer organizacije rada, jedan od naših malobrojnih priznatih međunarodnih eksperata za proizvodni menadžment. Pre dvadesetak godina naveo mi je 12 srpskih razloga protiv promena:

1. Zašto menjati, i ovako je dobro; 2. Naš posao je specifičan; 3. Snalazili smo se i bez toga; 4. Tako nešto nikad nismo radili; 5. To smo već sami pokušali; 6. Nemamo vremena; 7. Košta suviše; 8. Rukovodilac to nikada neće da primeni;

9. Dobra zamisao, ali teško ostvarljiva;

10. Šta da radimo sa sistemom koji imamo; 11. Je li to sigurno da bi uspelo?;

12. Imate pravo, ali...

Nizu autogolova pripada i rekonstrukcija Trga Republike zbog aljkavosti, nestručnosti i školskog primera neefikasnosti

Šigeo Šingo, tvorac nove japanske proizvodne filozofije, bio je gost jugoslovenskog Zavoda za produktivnost rada 1986. i 1987. godine. Objasnio mi je da je produktivnost ceđenje kapi iz već isceđenog peškira. „A iz njega uvek možeš da iscediš makar još jednu kap”. Ovaj, tada 77-godišnji, Japanac pokušao je Srbe da nauči da brže misle i jednostavnije, racionalnije, efikasnije rade objasnivši da radnik u „Zastavi” kao i onaj u „Tojoti” ima dve ruke i dve noge i još mozak uz to. Rekao je Srbima u Kragujevcu, Trsteniku, Beogradu .... „Možete sve da promenite. Samo ako hoćete.”

Mnogi to i danas ne žele.