Kara or evo oživelo uz topot kopita i miris vojničkog pasulja
Kup Vojske Srbije čini osam konjskih trka koje se organizuju u čast herojske srpske konjice u vojnom kompleksu Kara or evo.
Karađorđevo je, naravno, mnogima poznato po vili koju je za odmor i sastanke sa stranim državnicima koristio doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Jednu od najstarijih ergela u Srbiji 1885. osnovala je Austrougarska, a Kraljevina Jugoslavija preuzela je 1921. u sklopu „zakona o ustrojstvu državnih ergela“. Kralj Aleksandar Karađorđević osnovao je ovde i takozvano lovsko-šumsko društvo, a Titov režim nastavio je tamo gde je monarhija stala, pa je ovo zdanje dobilo najbolji tretman oba režima. Ergela Karađorđevo u svom sastavu ima i hipodrom na kome se pomenute trke održavaju.
Trke u Karađorđevu više nisu toliko česte, grla više nisu svetske klase, a ni u publici više nema filmskih zvezda, popularnih muzičara i prominentnih državnika, ali je šarm koji je najpre Aleksandra Karađorđevića, pa potom i Tita privukao ovom mestu još tu.
Vreme poslednjih decenija nije bilo ljubazno prema Karađorđevu, ali to nije previše uticalo na njegovu lepotu. Štaviše, patina godina daje mu određeno dostojanstvo, kao ratnom veteranu ožiljci. Puteljci oko hipodroma su popucali, cveće možda više nije tako egzotično, ali to nije sprečilo veliki broj poštovalaca konjičkog sporta da se okupe za trku Srpske konjičke divizije, koja je održana drugu godinu zaredom posle pauze duge više od decenije. Grla koja su se takmičila uglavnom su bila britanski ili arapski trkači. Napetost pred početak glavne trke smirivali su opojni mirisi roštilja i vojničkog pasulja, u kojima su takođe uživali posetioci.
Početak glavne galopske trke dana zvučao je kao paljba topovske baterije, topot kopita zaglušio je i čovekove misli, a kamoli sve ostalo oko sebe. Na 2.000 metara trčali su Ornament, Bubi Pata, Kalina Lejdi, Krasiva, Kirgiz, Medžik Men, Lalabaj i Primadona Lejdi, a upravo se ona prva
Napetost pred početak glavne trke smirivali su opojni mirisi roštilja i vojničkog pasulja
izdvojila od čopora. Primadona je već posle 200 metara imala znatnu prednost, delovalo je kao da je trka njena, ali, kako dolikuje najvažnijoj trci takmičenja, svega par metara pre cilja, Krasiva je poletela, prestigla Primadonu i pobedila u trci Srpske konjičke divizije.
Krećući ka Karađorđevu, očekivali smo relikviju prošlosti, zaboravljenu i zapuštenu, ali odlazimo sa drugačijim utiskom. Karađorđevo bruji od života, i to ne zbog stranih državnika ili javnih ličnosti željnih da budu viđeni, već zbog običnog naroda, koji je zna kako da uživa u tom lepom jesenjem popodnevu.