Kako izgleda školovanje u Americi
Časovi od pedeset minuta, dvanaest razreda, dodatni predmeti po izboru zajednice - ovako ukratko izgleda školski sistem u SAD sa kojim se upoznao Milan Petrović, profesor iz Niša koji boravi u Ohaju na posebnoj razmeni.
Naime, u okviru Fulbrajtovog programa 22. profesora iz 11 zemalja trenutno boravi u Ohaju, u cilju upoznavanja sa američkim obrazovanjem i sticanjem potrebnog iskustva koje bi se kasnije moglo primenjivati u praksi u matičnim zemljama. Među njima je i Nišlija Milan Petrović, jedan od dvoje stipendista iz Srbije koji trenutno borave u Kentu prateći njihov program i način rada. Petrović je profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Svetozar Marković“u Nišu, a svoja iskustva preneo je i u svom video-blogu objašnjavajući razlike između našeg i američkog načina rada.
Prema njegovim rečima, u Americi postoji dobar sistem, a u obrazovanje i škole se ulaže neuporedivo više nego kod nas. Kakvo će obrazovanje imati učenici, zavisi ponajviše od tamošnje lokalne zajednice.
- Njima je nepojmljivo što mi imamo nešto u obrazovanju što je besplatno. Primera radi, „Tedi Ruzvelt“je škola koja je u siromašnijem kraju, škola se najmanje finansira od federalne države, onda veći deo od države u kojoj se nalazi - Ohajo, a najveći deo dobija od lokalne zajednice. To je novac koji se prikuplja od poreza na imovinu, tako da oni sami odlučuju šta im je potrebno. Zajednica ima pravo da donese odluku da je u njihovom distriktu neophodno da sva deca imaju dodatni predmet Upravljanje ličnim budžetom, ili Zdrava ishrana. Tako siromašni delovi zato imaju slabiji program. Na drugoj strani, bogate zajednice, recimo Hadson - škola ima svoj amfiteatar sa pozorištem, terene za golf, tenis, fudbal, ragbi, radionice... njihovi uslovi i kvalitet su potpuno drugačiji - objašnjava Petrović.
Ono što je dalje primetio je da je njihovo opšte obrazovanje na niskom nivou, a škole nisu podjednako kvalitetne. Kao dobru stranu sistema vidi i to što ukoliko roditelji detetu ne mogu da priušte kompjuter, obezbediće škola, a osim predavača u školi, postoje savetnici koji prate učenike po grupama, njihova interesovanja, kako bi ih što bolje pripremili za dalje obrazovanje.
- Njihovo predškolsko počinje od treće - četvrte godine, ključ njihovog sistema je dvanaestogodišnja škola koja sadrži osnovnu i srednju školu. Časovi počinju od osam, i traju po 50 minuta. Imaju pet obaveznih predmeta, tu spadaju engleski, matematika, prirodne nauke zajedno, društvene nauke zajedno i fizičko, po dva časa nedeljno i to je obavezno.
Zajednica ima pravo da donese odluku da se uvede predmet za koji smatra da je potreban
Firme u Americi sarađuju sa školama, doniraju, učenici imaju praksu i tako se njihova potreba za radnicima rešava još u srednjoj školi - objašnjava Petrović.
Veliki značaj pridaje bezbednosti - nastavnici u školama se svakog jutra čekiraju pri ulasku, prolaze obuke za krizne situacije. Učenici moraju da poštuju pravila, a nastavnici su ti koji ih sankcionišu.
- Ako, recimo, učenik obuče majicu na kojoj piše nešto uvredljivo, svaki nastavnik ima pravo da ga zaustavi i pošalje kući da se presvuče. Može je obući naopako, ali ako i to odbije, ostaje sat-dva duže u školi za kaznu. Za nanetu štetu isto se pohađaju dodatni časovi, a ukoliko se u školu unesu narkotici, oružje ili pak alkohol, učenik može biti isključen na određeno vreme. Ukoliko učenik fizički povredi nekoga, odlazi u zatvor, nakon odsluženja kazne on se vraća u školu i mora da nadoknadi sve propušteno - objašnjava profesor.
On će, inače, moći još toga da otkrije do kraja programa koji traje do kraja oktobra. Na osnovu do sada viđenog, zaključuje - kod nas svakako treba više ulagati u obrazovanje, ali i konkretizovati šta je čija odgovornost, šta čini država, šta lokalna zajednica, a šta sami nastavnici i učenici kako bi se kvalitet nastave poboljšao.