NADAM SE DOGOVORU O IZBORIMA, BOJKOT NIJE REŠENJE

Naš predlog je da olakšamo proces dijaloga, stranke će morati da postignu konsenzus o koracima koje žele da preduzmu kako bi se poboljšali uslovi za rad u parlamentu i za održavanje izbora. Nadamo se da će politički akteri hitno naći zajedničko rešenje.

Abojkoti se teško kvalifikuju kao održivo demokratsko rešenje, kaže u intervjuu za “Blic” predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister. Razgovori između vlasti i opozicije počinju sutra u Skupštini Srbije, a Mekalister ističe da je uloga EP da olakša dijalog.

Šta očekujete od razgovora u Skupštini Srbije?

- Kada su se Eduard Kukan i Knut Flekenštajn sreli sa predstavnicima opozicije i vlasti u avgustu, velika većina njih je izrazila iskrenu volju da učestvuje u dijalogu koji potpomaže Evropski Parlament. To je osnova mog poziva, a očekujem da će političke snage učestvovati u otvorenom i konstruktivnom dijalogu sa ciljem poboljšanja uslova za dijalog u Skupštini i dolazećim izborima. Nadamo se da uspostavljanjem procesa međustranačkog dijaloga možemo da pomognemo da se napravi prostor za iskrenu međupartijsku debatu koja je od vitalne važnosti za pravilno funkcionisanje zakonodavne vlasti, kao i za napredak zemlje na njenom putu ka EU.

Kakva će biti njihova konkretna uloga u ovom procesu?

- Kada pogledate trenutnu situaciju, evidentno je da danas postoji veoma malo tema oko kojih se slažu vlast i veliki deo opozicije u Srbiji. Među njima je i nedostatak pravog međustranačkog dijaloga i potreba za znatnim poboljšanjem uslova za održavanje izbora. S druge strane, ODIHR je, uz ostale izborne stručnjake, od poslednjih izbora u Srbiji doneo niz javnih i ciljanih preporuka za poboljšanje izbornog sistema na osnovu najboljih regionalnih i međunarodnih standarda. Te preporuke bile su u fokusu kako zahteva opozicije, tako i nedavnih preporuka Vlade. Verujemo da EP na temeljima vlastite parlamentarne kulture i tradicije dijaloga i tražeći kompromise može da doprinese tako što će okupiti za stolom glavne sagovornike.

Da li će posle razgovora biti usvojene neke mere?

- EP samo olakšava dijalog, a obaveze donošenja i sprovođenja mera odluka su učesnika, kako Vlade tako i opozicije. Nakon svake runde dijaloga, a planiramo ih tri do kraja godine, rezimiraćemo teme po kojima smo čuli da politički akteri postižu konsenzus i podsticaćemo ih da razmotre primenu i idu dalje tražeći povratne informacije o napretku do naredne runde dijaloga. Dogovorene mere doći će od samih učesnika, tako da samo možemo očekivati da će ispoštovati sopstvene obaveze.

U kom formatu će dijalog biti održan?

- Pozvali smo sve političke grupe i stranke koji su pristali da se sastanu sa nama na pripremnim konsultacijama, sugerišući da ih podjednako zastupa lider grupe, jedan političar i jedan politički savetnik (fakultativno). Razgovori će se održati u Narodnoj skupštini. Kao što sam spomenuo, sveobuhvatni cilj dijaloga je stvoriti prostor za istinski međustranački dijalog i u tom smislu Skupština je prirodno mesto za početak. Za razliku od redovnog parlamentarnog procesa donošenja odluka, dijalog predviđa da svi učesnici, bez obzira na veličinu, razgovaraju na ravnopravnim osnovama sa svim ostalim učesnicima, a metodologija dijaloga će biti postizanje konsenzusa. Nadamo se da će prva serija dijaloga značajno doprineti poboljšanju uslova za predstojeće izbore predlaganjem konkretnih mera dogovorenih od političkih aktera, u skladu sa preporukama ODIHR-A i drugih izbornih stručnjaka.

Evidentno je da danas postoji veoma malo tema oko kojih se slažu vlast i veliki deo opozicije u Srbiji