Srbija postaje raj za snimanje serija, a kakva je sudbina filma?
DVA KABLOVSKA OPERATERA
opredelila su navodno ukupno 50 miliona evra godišnje samo za proizvodnju serija u Srbiji. To bi moglo ozbiljno da promeni dosadašnju praksu snimanja serija, jer ukoliko se neko ozbiljno bude time bavio, u budućnosti bismo mogli da gledamo kvalitetnije proizvode, u skladu sa svetskim trendovima. Pitanje je gde ćemo te serije gledati ako će ovi provajderi da emituju samo svoje serije? Takođe, usled ovih okolnosti ostaje i pitanje budućnosti srpskog filma, jer trenutno se u Srbiji, kako se moglo čuti, snimaju četiri serije i jedan film.
Ovo su bile teme razgovora koji je prošle nedelje održan u UK Stari grad u okviru manifestacije “Mala Pula 2.0”, a u kome su učestvovali Dragan Bjelogrlić, glumac, reditelj i producent serija “Senke nad Balkanom”, “Žigosani u reketu”, Jurica Pavičić, filmski kritičar u “Jutarnjem listu”, Tea Korolija, producent serije “Besa” i Srđan Šaper ispred producentske kuće “Adrenalin”, a moderatori su bili Ana Martinoli (FDU) i Dragan Jovićević (NIN).
Odjednom svi snimaju serije
Ekspanzija serija u Srbiji tek treba da se desi, ta velika produkcija serija je počela i još uvek ne znamo čime će to rezultirati. Ipak, ogroman godišnji budžet namenjen za serije privukao je producente, reditelje, scenariste, tako da trenutno imamo na delu jednu vrstu otimačine para, gde svi odjednom snimaju serije, kako je to kolokvijalnim izrazom objasnio Dragan Bjelogrlić.
- Situacija je sada za nas dobra i Srbija je daleko ispred svih u produkciji po pitanju TV serija. Međutim, moram da primetim da to ne znači da ćemo imati drastično bolje serije, da će to biti serije koje su osmišljene, koje su na nekom nivou, gde su autori i producenti već od samog starta krenuli da razmšljaju kako da naprave proizvod koji bi otišao van granica Srbije i koji bi pomerio neke granice. E sad, mi samo možemo da se nadamo da će kvantitet doneti kvalitet. U odnosu na prethodne godine postoji zaista jedan pomak koji se desio, a koliko je taj pomak suštinski to ćemo videti u narednih godinu-dve dana, šta će doneti ta hiperprodukcija koja se sad dešava - istakao je Bjelogrlić.
Iako serije “Besa” i “Senke nad Balkanom” nisu pravi primeri ove hiperprodukcije jer su nastale pre ovog buma, svakako su napravile ogroman pomak u kvalitetu i proboju na inostrano tržište. “Senke” su prikazane u Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj, kako je naveo Bjelogrlić, treba da krenu u Južnoj Americi, a na Balkanu su prodate svuda osim u Hrvatskoj. Sa druge strane, “Besa” je strancima prodata kao format.
- “Besa” je nastala pre ovog momenta i mi smo se zapravo strašno namučili da uopšte zatvorimo taj budžet. Ali ideja je bila da napravimo projekat koji će biti prepoznat internacionalno i u tom smislu 15. oktobra u Bejrutu počinje snimanje njihove verzije “Bese”. Srpska porodica je iz Sirije, albanska iz Bejruta, tako da će to biti zanimljivo. Ovo je verovatno prva serija iz Srbije koja je prodata kao format u nekoj zemlji - otkrila je Tea Korolija, producent serije.
Pored toga što su serije napredovale, angažuju se bolji reditelji, ali kao što je Dragan Jovićević primetio, i dalje postoji problem scenarija, kao što je to veliki problem i na filmu.
Serije bolje pisane od filmova
Serija “Besa” je u tom smislu otišla korak dalje jer je krenula od scenarija britanskog autora, a u sam proces stvaranja serije bilo je uključeno osam pisaca.
- Mi smo to prepoznali kao najslabiju kariku i onda smo doveli Tonija Džordana (koji će raditi i drugu sezonu) i radili sa čitavim timom pisaca, što je bilo jako korisno. Sada se proizvodi jako puno serija, ali pitanje je šta će od toga ostati. Mi znamo koliko treba vremena da neku priču napišeš pa da je razviješ. Kod nas to nije bilo pravilo i mi smo za sada izuzeci u tome. Potrebno je vreme da se to uspostavi kao pravilo i da onda možemo da proizvedemo deset dobrih serija. Džordan je došao iz jedne industrije u kojoj postoje pravila, a kod nas to nije uobičajeno - navela je Korolija.
- Ja sam u prvim “Senkama” imao pet ili šest scenarista i ova hiperprodukcija može dovesti do toga da će sada ljudi u Srbiji pisati i pisati i naučiti da pišu. U malim zemljama koje su još i siromašne izađe veliki broj malih pisaca koji nikada i ne dobije šansu da nauče da pišu - nadovezao se Bjelogrlić.
Srđan Šaper je zatim naveo da će u budućnosti televizijske serije suštinski autora videti kao idejnog tvorca koji stoji iza cele priče.
- Pitanje koje se oko filma ili serije ranije vrtelo bilo je ko su scenarista i reditelj, a sada je iza serije njen kreator koji insistira na tome da ona po njegovoj zamisli bude objedinjena umetnička celina - naveo je Šaper.
Autori bez tema
Na zapažanje Ane Martinoli da serije predstavljaju prostor da se izraze teme koje su malo kompleksnije, Dragan Bjelogrlić smatra da je ova ekspanzija zatekla autore koji nisu stigli da porazmisle kako da naprave provokativne teme koje bi funkcionisale na ovom tržištu.
- Nisam siguran da postoji ta vrsta ozbiljnog promišljanja. Ukoliko se posreći da ova hiperprodukcija ne pukne kao neki balon, jer nije realno da će opstati ovako, nego da se jednog dana smanji na jednu ozbiljnu stimulativnu meru, siguran sam da će se ljudi boriti za svoj prostor na tržištu i to će otvoriti nove teme dodao je on.
Pitanje koje se nameće jeste i da li producenti mogu da se oslone samo na kablovskog operatera, odnosno da li može da se funkcioniše bez nacionalnih televizija.
- Apsurd ove situacije jeste da ja ne znam da li u svetu imate jednog provajdera koji ima neki sadržaj i može da kaže to
možete da gledate samo kod mene, a ne mogu da gledaju ovi drugi. Ja sad moram da imam četiri risivera u kući da bih gledao sve moguće provajdere - istakao je Bjelogrlić i dodao da su kablovski operateri u stvari međukorak do krajnjeg cilja, a to su platforme.
Šaper je skrenuo pažnju na to da kod nas još niko nije postavio pitanje šta je to što je suštinski kao sadržaj prihvatljivo za kablovsku, a šta je prihvatljivo za nacionalnu frekvenciju, na nekom vrednosnom nivou dozvoljenosti i nedozvoljenosti koje se tiču nasilja i morala.
Koliko je cela ova situacija sa ulaganjem provajdera u serije specifična samo za Srbiju, potvrdio je i hrvatski filmski kritičar Jurica Pavičić.
- U Hrvatskoj ne postoji ta ekspanzija i ne postoji taj tip da provajderi direktno ulaze u celu priču. Bio je jedan kratki bum u kome hrvatska produkcija bila bolja od srpske, a to je bilo između 2011 i 2015. kad je postojao pritisak javnosti. Serije su svugde postala nova omiljena kultura srednje klase i počeo je pritisak zašto mi nemamo serije. Tada je bio bum prvih sezona serija “Novine”, “Crno-bijeli svijet”, “Počivali u miru” i bilo je nekoliko mini serija kao što je “Patrola na cesti” koju sam ja pisao i “Čuvari dvorca”... To je dosta sasečeno posle 2015. kada se promenila vlast. U međuvremenu su se samo radile nove sezone, što opet nije dobro. Recimo, Danska, koja je prva napravila taj bum sa serijama, imala je princip da javni servis ne ide posle treće sezone jer su smatrali da jedna tema, jedan krug autora, previše blokira javni servis. U Hrvatskoj se serije osim sapunica i sitkoma postoje uglavnom na javnom servisu - ispričao je Pavičić.
Film u velikom problemu
Usled najavljene ekspanzije serija otvara se pitanje kako će to uticati na razvoj komercijalnog filma.
- Mi smo ovde od polovine devedesetih jedno vreme pravili od filmova serije, u tome smo bili eksperti jer je to bio način da se uzmu neke pare od televizije, što ne znam da li iko u svetu radi. Oni ili naprave film pa na osnovu toga naprave sezonu serije. Mislim da će to sada biti dve odvojene stvari. I mislim da je film u velikom problemu, što je već jasno i američkom filmu i Holivudu, pa vidimo koliki napor sada ulažu da vrate ozbiljnu dramu. Ja sam se bavio time što su se i triler i drama pa čak i melodrama prebacili u serije - rekao je Dragan Bjelogrlić.
Sa druge strane, Srđan Šaper smatra da je to isključivo pitanje promene modela gledanja.
- Prelazak iz bioskopa u kuću je dramatično promenio format koji je postojao. Ne postoji nijedan dramaturški razlog zašto je sat i po neko idealno vreme koliko da traje neki sadržaj. Serije su pokazale da priča kako je mi vidimo i doživljavamo u glavi može mnogo bolje da se ispriča u seriji. Film ima različitu vrstu uslovljavanja, a u seriji imate životne situacije, odlazak iz jedne osnovne priče u druge priče, likove koji se pojave, nestanu... Tako da mislim da je u tom smislu film u problemu, ali i da će filmski festivali kao posledica toga postati mnogo življi - naveo je on.
U zaključku razgovora moglo se čuti da sudbina filma koji će sada biti osuđen samo na fondove nije mnogo svetla.
- Znamo koliko se kod nas daje i mi smo znali da se snalazimo pa smo uvlačili televizije i sponzore u sve to, ali mislim da će se sad sve to okretati ka serijama. Filmovi će biti osuđeni na fondove i trebaće za svaki film tri do četiri godine da zatvori finansijsku konstrukciju. Film će ostati festivalska kategorija. Mi u Srbiji smo imali komercijalni film i bili smo jedna od retkih malih zemalja gde je domaći film imao ozbiljnu publiku. Ali mislim da mi nemamo više resurse da to postignemo. U krajnjoj liniji i autori će se okretati serijama. Iskreno se nadam da će bioskop preživeti kao institucija - zaključio je Dragan Bjelogrlić.