IMOVINA SAMO RASTE, JEDNO PRIČA SUDU, DRUGO AGENCIJI

O direktoru fabrike lučanske fabrike u kojoj je za vreme gazdovanja Radoša Milovanovića prema navodima roditelja nastradalog mladića, poginuo

21 radnik, najbezazlenija informacija jeste - da je penzioner. Ovaj lokalni moćnik rođen je davne 1944. godine i prima penziju od 1. januara 2004. godine. Ipak, već 15 godina, i to od onog što prijavljuje, u džep stavlja penziju - 65.000 i direktorsku platu od 269.590 dinara. Milovanović je od 2012. do 2017. godine, kada je poslednji put prijavio šta poseduje, znatno uvećao svoju imovinu. Pre sedam godina prijavio je svega dve stavke imovine trosoban stan od 90 kvadrata, koji je dobio od fabrike i prizemnu kuću od 60 kvadrata koju je, kaže, nasledio.

Pre nekoliko dana u sudu upitan o imovini, prijavio je kuću i hektar zemlje. Iako se u sudu zaričeš da “ćeš govoriti istinu i samo istinu” imovinsko stanje direktora penzionera se drastično se razlikuje od dostupnih podataka. Nije jasno gde direktor nije govorio istinu - u sudnici ili Agenciji za borbu protiv korupcije. Tako lokalni moćnik u sudu nije prijavio bazen, ali ni 6.238 kvadrata njive, 4.520 kvadrata zemlje pod voćem, 3.882 kvadrata zemlje za koju je Agenciji za borbu protiv korupcije naveo da je neplodna. Sve ovo nije imao ni 2012, a u međuvremenu direktor je prijavio stan i garažu koje je kupio, ali i 207 kvadrata pomoćnih zgrada koje je, kako kaže, “nasledio”. U Lučanima je javna tajna da direktor i njegova deca imaju imovinu i “tamo gde je kvadrat skuplji... u Beogradu”. Milovanović je već 15 godina penzioner, što ga ne sprečava da prima 65.000 dinara penzije i direktorsku platu od 269.590 dinara